Zauvek tvoj

Dvadeset sedmo poglavlje

Umesto lupkanja potpetica, njene korake prati zvuk točkića na koferu. Sa rančićem na leđima, mašnom u kosi, u prugastoj majici, dubokim farmerkama i plitkim patikama napušta grad. Nije joj prvi put da zbog ljubavi odlazi daleko. Nije joj prvi put da je ostavljena i da pati, ali svaki put je gori od prethodnog. Iako izgleda kao jaka žena, koju ništa ne dotiče, Laura je zapravo jako emotivna i lako ju je povrediti. Često pakosna, ali ipak se saoseća sa ljudima oko sebe. Sem ako ne dotaknu nešto što je njeno. Svoje štiti kao prava lavica, mada ne ume da se dočeka na noge; ne podnosi poraz. A Nina ju je dva puta porazila. Prvi put kad je zauzela njeno mesto u Larinom životu. Tada se malo i pomučila. Dok je drugi put pobedila bez imalo truda. Bilo je dovoljno da se pojavi, zamahne kosom i on je bio njen. Odlazio je od Laure i vraćao se nervozan ili nezainteresovan. Gledao je hladno, dodiravao tek koliko mora - bio je drugi muškarac. Muškarac koji voli samo jednu ženu. Bio je Ninin. Laura je izgubila. Mada, možda i nije. Nemoguće je izgubiti kada se ni ne poseduje.

Sa osmehom na usnama se okrenula ka svojoj sestri. Još jednom se zahvlalila Bogu što ona ima dovoljno srama da se danas ne pojavi na aerodromu. 

U levoj ruci sada je nosila kartu za Rim. Krenuće od Rima, obići će gotovo celu Italiju. Uživaće u gradu ljubavi, kad već u ljubavi nema sreće. Voziće vespu i dozvoliti sebi sve ono što nikada nije. Biće slobodna, biće avanturista i prvi put, od kad je počela da radi, iskoristiti finasijsku sigurnost, koju su joj roditelji obezbedili. Ova dva meseca će iskoristiti da se odmori, zaboravi na sve, prekrši sva pravila i istinski uživa u životu. Obići će grad mode i sve italijanske crkve. Uživaće u pogledu na Sikstinsku kapelu i njenu savršenu kupolu. Obići će Toskanu i probati njihova vina. Konačno će otići do Julijine kuće u Veroni i dobro razmisliti hoće li zamisliti želju, dok dodiruje njenu ruku. Biće još jedna u nizu onih koji „ispravljaju" Krivi toranj u Pizi. Svemu se veselila i nije dozvolila da joj išta pokvari raspoloženje.

Rešila je da ga zaboravi. Zato sada svom srcu nije dozvolila da pomisli da je on ovde jer mu je stalo. Došao je da se uveri da je otišla, kako bi konačno otrčao u Ninin zagrljaj. Kristofer Dejvis, uticajni poslovni čovek, moćni Škot, pretvara se u pravu mazu u blizini žene, koju voli, i ona je tu nemoćna. Nasmeši mu se, poslednji put utone u njegov topli zagrljaj. Dozvoli sebi da uživa u tom osećaju sigurnosti par trenutaka, pa se još jednom zagrli sa sestrom, te konačno krene ka svom avionu.

*

Oseća ogromnu knedlu u grlu. Iako ništa nije uradila, zna da je ona kriva za Laurin odlazak. Nije želela da svoju sreću gradi na tuđoj nesreći, a izgleda da je upravo to postigla. I, sada, umesto da se skoncentriše na papire pred sobom, Nina razmišlja o Lauri, sebi stvara osećaj krivice i gricka nokte.

Iz razmišljanja je prene odsečno kucanje na vratima.

„Napred", kaže, pa izvuče olovku iz kose. Povuče stolicu unazad, poravna košulju i ustane da dočeka klijenta.

Ubistvo u samoodbrani je opet ubistvo, ali ona jednostavno nije imala izbora. Dvadesetogodišnjakinja je sebe već obelležila za ceo život, a Nina će da da sve od sebe da ova mlada devojka ne provede pola svog života u zatvoru.

Međutim, umesto crnokose devojke, koja je ubila maćehu, u kancelariju je ušao visoki plavušan. Rukavi na košulji su standardno podvijeni, prva dva dugmeta otkopčana, a sat na levoj ruci se savršeno uklapa u sliku moćnog muškarca. Svojom pojavom privlači pažnju suprotnog pola, tako da nije čudno što ga netremice posmatra.

„Otkud ti?"

„Bolje te našao", odgovori joj sa zavodničkim osmehom i procenjivačkim pogledom - sa njom nikad ne zna na čemu je. 

Priđe joj, pa polako, sasvim polako, približava usne njenima i zaustavi se na svega par milimetara udaljenosti. Blago radvoji svoje usne, tako da ona oseti njegov topao dah. Ostane tako par trenutaka, potraži njen pogled, pa progovori: „Ti i ja", polako pređe pogledom po njenom licu, pa nastavi: „Večeras u devet", zakači joj pramen kose iza uva. „Idemo na večeru", prstima prođe kroz njenu meku i danas ispravljenu kosu. Sačeka par sekundi, očekivajući negodovanje ili protest, a kada to izostane, okrene se uz pobednički osmeh i sa vrata doda: „Čekaću te ispred tvoje zgrade. Može?"

Umesto odgovora, Nina samo polako trepne i bez ijedne reči isprati njegov odlazak. Tek kada on izađe, shvati da je bez imalo otpora pristala na sve. Postane svesna činjenice da ga je gledala očarano, poput neke zaljubljene tinejdžerke, nasmeje se svojoj ludosti, pa se posveti Dianinoj strani priče.

______

Konačno!

Kratko, ali, čini mi se, slatko.
Srećna sam što sam napisala bilo šta. Sa ovim poglavljem se mučim već gotovo šest meseci. Nakon tridesetak neuspelih pokušaja, poglavlje je tu. Nadam se da sam prevazišla ovu blokadu i da će sada da ide brže. Nadam se da je još neko uz Ninu i Kristofera.
Kao što sam već rekla, priču ću završiti, samo ne znam kad.

Srećni praznici! <3