Zauvek tvoj

Šesnaesto poglavlje

Po ulasku u Larin stan ponovo su se vratili na staro. Ponovo su bili samo poznanici. Sva ona neizrečena pitanja, strahovi i osećanja potisnuti su u drugi plan.

Potiskivanjem su želeli da zaštite sebe. S druge strane, Lara i Alek su se služili negacijom.

Među njima nema tako dubokih osećanja. Nije to zaljubljenost, a kamoli ljubav. U pitanju je samo obostrana privlačnost. Ali i nju negiraju, mada toga nisu svesni.

Nešto ranije ove večeri, dok su Nina i Kristofer bili na parkingu, a Laura u radnoj sobi, njih dvoje su bili sami.

Stigavši do njenog stana, Alek se, pomalo umoran od penjanja na sedmi sprat i svega što mu se u poslednje vreme dešava, rukom oslonio na zid na kome su se nalazila njena vrata, a onda glavu oslonio na ruku.

Vrata su se otvorila, a on nije podigao glavu, pa je prvo ugledao bosa, ženska stopala. Minijaturni french krasio je nokte nožnih prstiju. Kako je podizao pogled, tako je skenirao njene zategnute noge, obmotane tamnim farmerkama, belu, malo širu majicu, koja je, iako je igrala oko njenog tela, ukazivala na to da sakriva ravan stomak i lepo oblikovane grudi. Preko ramena joj je padala divlja, kovrdžava kosa. Deo kose je zakačila šnalom, time je sklonivši sa lica. Prešao je pogledom preko tananog vrata, oko kog je imala ogrlicu od belog zlata sa priveskom u obliku anđela, preko punih i naizgled mekih usana je preleteo pogledom, pa se zadržao na očima.

S druge strane, ona je prvo uočila tamnu, razbarušenu kosu. Pogled joj je potom skliznuo na široka ramena, oko kojih je majica bila usko priljubljena, pa, rekla bi, zategnut stomak, zbog kojeg majica ravno pada, nastavljajući se na farmerke, koje su obgrlile snažne mišiće butina i koje su imale ravne nogavice.

Tek kada je dobro promotrila njegovu pojavu, shvatila je da je on zapravo sam. To ju je začudilo, ali i pre nego što je postavila pitanje, dobila je odgovor.

„Drugarica ti stiže kroz par minuta, samo da reši „sukob" sa Dejvisom. Ne brini, velika je ona cura, a ja sam siguran da on zna kako treba postupati sa ženama i da poštuje pripadnice slabijeg pola", reče joj, pa se nasmeja onako dečački neodoljivo.

Kada je čula da su Kristofer i Nina sami, neprijatan osećaj joj je prostrujao telom, ali je to brzo potisnula.

„Dobro veče i tebi", uzvratila je slatko i nasmejano. „Uđi", reče, pa se pomeri u stranu kako bi on mogao da prođe.

Na trenutak se zamislila, pa mu je onda rekla da joj je potrebna njegova pomoć i da krene za njom. Sada, kada je bosonoga, izgleda još sitnije nego inače, ali još uvek zrači nekakvim autoritetom.

Hodao je iza nje, u ruci još uvek držeći poklon za nju, dok mu se pred očima neprestano lelujala njena kosa. Imao je neopisivu želju da je dodirne. Umesto toga, stezao je svoje pesnice i držao ih uz telo.

Kada su ušli u kuhinju, prvi je progovorio. „Inače, došao sam pre Nine kako bih ti doneo ovo", reče, pa joj pruži kesu, koju je sve vreme „vukao" sa sobom. Pogledavši šta se u njoj nalazi, radosno je ciknula, pa skočila na njega i snažno ga zagrlila.

Pre nego što je stigao da joj uzvrati, ona se odmakla. „Izvini... Ovo je moj omiljeni sladoled i zato sam...", počela je da objašnjava pokazujući na bež kutiju, prošaranu zlatnim slovima i sitnim šarama, kao i pokojim lešnikom, ali on ju je prekinuo.

„Nemaš razloga da mi se izvinjavaš", reče joj. „Samo mi reci oko čega treba da ti pomognem", dodade, pa onda, nešto tiše, reče: „Tršava".

„Želela sam da iznenadim Ninu, kao i sve vas, pa sam napravila neko škotsko jelo. Ne sećam se imena, ali znam da je u pitanju neko tradicionalno jelo. E sada, ono što sam zaboravila jeste to da se ja nikada ranije nisam susrela sa vašom kuhinjom. Iako sam ispratila recept do kraja, ne znam da li je to to", govorila je brzo i bez prekida, ali ipak razumljivo.