Zauvek tvoj

Četvrto poglavlje

  „Možeš ti to! Nije on niko poseban! On ti je samo još jedan klijent! On je samo još jedan bogataš koji uz sebe želi „samo najbolje". Ali zašto baš mene? Ima toliko dobrih advokata u ovom gradu...

Možda zato što me još uvek voli...

Ne lupaj, Nina! On se tebe ni ne seća. Zar ne vidiš da te je zaboravio? Ima drugu! Sada nju voli, nju grli i ljubi, nju čuva od svega i svih. Ne budi glupa i nastavi dalje! Možeš i moraš da ga zaboraviš! Prestani da žališ samu sebe i nastavi dalje. Zar ne znaš da u životu postoji više od jedne ljubavi? Zato, glavu gore i počni da razmišljaš o budućnosti. Dosta je bilo prošlosti. Sada iskoristi preostalo vreme i uradi nešto danas. Nisi došla ovde da bi razmišljala o njemu. Uvek si razdvajala poslovno od privatnog, tako da se sada posveti poslu. Imaš još pola sata do njegovog dolaska i iskoristi ih. Nemoj da pomisli da si samo njega čekala celog dana."

I dok je Nina vodila rat sama sa sobom, Kris je napuštao svoj apartman. Svoje savršeno izvajano telo je upakovao u crne pantalone i belu košulju. Ova kombinacija je bila ista kao ona sa Larine proslave, čak je i rukave podvio na isti način. U svom garderoberu je imao na desetine takvih košulja i pantalona. Smatrao je da nema potrebe da oblači odelo, zato što je išao samo na kratak, informativni razgovor. Zbog prirode svog posla često mora nositi odela, ali on ima osećaj da ga ona guše. Uspešan, poslovan čovek, kakav je Kris, trebao bi biti ozbiljan i smiren, proračunat i dosta hladan, trebao je imati čitav život dosta dobro isplaniran i trebao se pridržavati tog plana. On je, naizgled, ispunjavao sve to, bio je ozbiljan, mnogi su mislili da ne zna da se nasmeje, da je potpuno bezosećajan, neki su mislili da je jako dosadan i staromodan, a kada malo bolje razmisli, jedna od njih bila je i njegova bivša verenica. Ipak, sada je bio sve samo ne to. Kako se približavao Nininoj kancelariji, postajao je sve svesniji činjenice da ne zna ishod ovog sastanka. Dosta je razmišljao o svemu i u svojoj glavi je napravio bezbroj scenarija, ali znao je da se verovatno ni jedan od njih neće ostvariti.

Stigavši na željenu adresu, dok je posmatrao sve te ljudi koji su napuštali zgradu, setio se njenih reči. "U redu. Izdvojiću par minuta za tebe po završetku radnog vremena", rekla mu je sinoć.

Sigurnim koracima je išao napred, ne obazirući se na poglede prolaznika. Ni na šta nije obraćao pažnju. Samo mu je bilo važno da što pre stigne do cilja. Želeo je da što pre nađe ono što traži, a tražio je nju. Njegove oči su sa nestrpljenjem iščekivale trenutak u kom će ugledati njene, čitati iz njih šta oseća, uživati u njenoj lepoti. Uši su vapile za njenim glasom, anđeoskim glasom, koji je predstavljao nejlepšu melodiju koju on može čuti.

Korak- dva- tri delila su ga od ulaza u njenu kancelariju. Kancelarija na samom kraju hodnika, kako mu je objasnila. Zastao je na tren, duboko udahnuo, a potom izdahnuo vazduh, pa je pokucao.

Začulo se jedno oštro: "Uđi", te je on otvorio vrata i zakoračio u njenu kancelariju. Znala je ona jako dobro ko je ušao, ali je ipak odlučila da ga primora da pričeka par trenutaka, dok ona ne završi čitanje ugovora.

"Izvini što si čekao, ali ovih dana sam, kao što ti već sinoć rekoh, pretrpana poslom", rekla mu je kada ga je konačno počastila svojim pogledom. Sa svojim klijentima je bila na Vi, ali sa njim je sinoć sklopila dogovor da pređu na ti, pa je mislila da je glupo da mu sada persira. Doduše, ni sa kim drugim nije imala ništa više od poslovnog odnosa. Iako su je mnogi muškarci poklanjali svoju pažnju, ona nije bila zainteresovana.

"Ma ništa. Hvala tebi što si izdvojila vreme za mene", rekao joj je, zavodljivo joj se osmehnuvši.

Ljubazno mu se osmehnula, te se odmah prebacila na razlog njegovog dolaska. Kada joj je ispričao u čemu je problem, ona mu je počela objašnjavati šta treba da se uradi. Iako je želeo da je sluša, njegovu pažnju su okupirale njene usne, koje su se nenormalno brzo pomerale.