Zauvek tvoj

Devetnaesto poglavlje

Nije planirao da proučava spisak gostiju. Verovao je Laurinom izboru i bio je siguran da je pozvala sve čije prisustvo je značajno za budućnost i rad hotela. Međutim, kako bi je ispoštovao, pogledom je mehanički prelazio preko spiska. Kada je stigao do njenog prezimena, na trenutak je zastao. Prezime Ros bilo je podebljano, a on je morao da vidi sa kim ona dolazi. Očekivao je da će se pored njenog imena naći Alekovo ili nijedno drugo, ali i tu ga je sačekalo iznenađenje.

Imao je utisak da vidi kako se Robertov osmeh sija sa samog papira, da mu se samo ime podsmeva. Neverovatna količina besa prostrujala je Kristeforovim telom, ali je uspeo da održi prividnu smirenost. Preostalim imenima se posvetio malo vše, samo kako bi osigurao svoj klimavi, spoljašnji mir, pa joj se onda, uz puno muke, osmehnuo.

Strpljivo je odgovarao na Laurina pitanja, iako je u mislima već bio u Nininoj kancelariji. Sačekao je da ona ode, pa je tek onda i sam izašao.

Nakon petnaestak minuta bio je ispred Ninine kancelarije. Nije imao nameru da se zaustavlja kod sekretarice, ali njen piskutav glas ga je na to primorao. Pošto mu je više puta ponovila da prvo mora da ga najavi, pristao je na to. Čim je ona spustila pogled, kako bi se povezala sa Ninom, on je projurio pored nje.

Ušao je unutra, a par sekundi kasnije, uspaničena i zadihana, trčećim korakom, ušla je i Anastasija. Uz više uzastopnih izvinjavanja, brzo izgovorena objašnjenja i konfuzno prepričavanje malopređašnjeg događaja, pokušala je da opravda sebe.

„Nema problema", Nina je prekide u pola rečenice. „Možeš ići", dodade kratko. Uz zahvaljivanje, Anastasija je napustila kancelariju. Nina je sačekala da se ona dovoljno udalji, pa je tek onda progovorila.

„Šta te dovodi ovde?", pitala je sasvim mirno i hladno.

„Ti", gotovo je zarežao. „Šta pokušavaš? Da me izludiš?"

„Ne razumem te", odvrati kratko, dodatno ga nervirajući.

„Ne, zapravo ja tebe ne razumem!" Ustala je, obišla sto i stala ispred njega. Ruke je stavila ispod grudi, glavu je stavila tako da ga gleda pravo u oči.

„O čemu ti to?", pitala je ljutito, ali i zbunjeno.

„Ne pravi se luda", odvratio je besno.

„Čoveče, ne razumem te! Shvataš li? Ne razumem! Ne znam o čemu mi govoriš!"

„Oooo, i te kako razumeš!"

„U redu", rekla je kratko, pa koraknula unazad. „Jasno mi je da imaš jako visoko mišljenje o meni, ali mi nije jasno zašto misliš da bih te lagala. Nemam razloga. Ni jedan jedini razlog nemam", rekla je, u najmanju ruku, besno. Glas joj je bio tiši nego inače, ali odavao je ogromnu količinu besa. „Ako želiš reći o čemu se radi, reci mi, u suprotnom, zamoliću te da odeš", rukom je pokazala na vrata svoje kancelarije.

„O njemu pričam! Naravno da je reč o tom dečačiću!", uzvratio je besno.

„O Robertu?", sada je bila potpuno zbunjena.

„Da", gotovo je dreknuo. „Je l' sad razumeš o čemu pričam?"

„Ne vidim u čemu je problem. Imam pravo da večeram sa kim god poželim", rekla je dosta sigurno, iako se nije tako osećala.
„Nije problem u večeri", rekao je, provlačeći ruke kroz kosu. „Problem je u...", zastao je umorno uzdahnuvši.

„U čemu?", radoznalo je podigla obrvu.

„U otvaranju hotela", rekao je kratko.

„Nema problema", sada je bila dosta sigurnija i smirenija. „Postigli smo dogovor, a i ugovor sam završila. Ostalo je samo da ga još jednom pređemo zajedno i vidimo da li nešto treba da se izmeni", gotovo se i osmehnula, a onda se zamislila. „Ali kakve to veze ima sa Robertom?"

„Nina", rekao je oštro. „Nije reč o tome! I sama znaš o čemu se radi!"

„Zar misliš da bih se mučila ovako dugo da znam o čemu se radi? Ako nije ništa od ova dva, onda stvarno ne znam o čemu se radi. Kakve veze Roberto ima sa tvojim hotelom?", pitala je zamišljeno.

„Nikakve", rekao je još razdraženije. „Bar nije imao dok ti nisi odlučila da ga povežeš!" Ništa nije govorila, samo ga je zbunjeno gledala, govoreći mu da nastavi, a on je odlučio da je posluša. „Zar baš sa njim moraš da dođeš?", pitao je pomalo slomljeno.

„Ako uopšte budem došla, doći ću zbog sestre svoje drugarice, koja je ujedno i tvoja devojka, ali još uvek nisam sigurna ni da li ja dolazim, a kamoli sa kim", rekla je potpuno mirno.

Par trenutaka ju je gledao u neverici, pa je pitao: „Ma je l' se ti to igraš sa mnom?"

„A ne, ne, ne", iz očiju su joj sevale varnice. „Ne igram ja nikakve igrice. To je tvoja specijalnost", prkosno je govorila.

„Moja?! Želeo sam da svima priznamo, ali ne, ti ne smeš da rizikuješ! Želeo sam da je ostavim, rekla si mi: „Nemoj". Hteo sam da porazgovaramo o svemu, rekla si da nemamo o čemu”, sa svakom izgovorenom rečju, približavao joj se. Sada ih je delilo svega par centimetara. Potpuno nesvestan svojih postupaka, usnama je krenuo ka njenim, ali ga je ona sprečila svojim oštrim glasom.

„Ne!", rekla je kratko, odlučno i glasno. „Ni ne pokušavaj! Šta ti misliš da si? Misliš li da sam još uvek onako glupa? Misliš li da sam naivna srednjoškolka, koja će pasti na par nežnih reči i slatkih obećanja?! Nisam! Shvati da nisam. Znam da sam tako izgledala pre par nedelja, ali stvari su se promenile. Rekao si da ćeš je ostaviti ako treba. Ako treba!", dreknula je. „Šta je trebalo da uradim? Da ti kažem da je ostaviš? Kako kada ne znam da li je voliš?!"

„Ne volim je!", odvratio je oštro. „Mislio sam da znaš to!"

„Mislila sam da voliš mene,  pa sam pogrešila", reče ona ljutito. „Od tada više nisam sigurna ni u šta što ima veze sa tobom." Bol je bila jasno uočljiva kako na njenom, tako i na njegovom licu.

„Kažeš mi da se ne borim za nas? Daj mi jedan dobar razlog da to uradim!", reče malo glasnije, pa se na trenutak zaustavi. „Kako da znam za šta se borim? Kako da znam da nećeš ponovo otići? Voliš me? Voleo si me i ranije, pa te to nije sprečilo da me ostaviš. Pričaš da me voliš, pa nju grliš, kažeš mi da patiš za mnom, ali lice ti se ozari kad nju vidiš..."

„Nije tako", rekao je. „Znaš da grešiš, ali svejedno ne želiš to da priznaš…", nešto tiše je govorio, dok je očima poručivao da misli da mu se na ovaj način sveti...

______________

Svaka kritika je dobrodošla. :) Bez obzira da li je „pozitivna" ili „negativna". (: Ako je konstruktivna, onda je još i najbolja. ♥