Zauvek tvoj

Petnaesto poglavlje

Kroz živote svakog čoveka prođe na hiljade ljudi, dok u sećanju ostaju urezani samo oni koji su u nama probudili neka osećanja. U zavisnosti od dubine i jačine emocija, neki obeleže samo određeno razdoblje, dok neki ostave neizbrisiv trag u našim životima. 

Neki ljudi su emotivniji, neki su hladniji, neki otvoreno govore o svom emotivnom stanju, dok drugi sve to čuvaju samo za sebe. Obično ljude, koji ne govore puno o sebi i svojim osećanjima, smatramo hladnim i nepristupačnim. Međutim, njihova osećanja su često puno jača od osećanja onih „pričljivih".

Upravo za njih dvoje mnogi su govorili da su hladni. U kakvoj su samo zabludi svi ti ljudi... Kristofer i Nina vole jedno drugo toliko da se to graniči sa nemogućim, ali je i bol, koja ih zbog razdvojenosti lomi, neopisiva i neverovatna. Ipak, još davnih dana, naučili su da se nose sa burom emocija u sebi i da ih drže pod kontrolom. Međutim, sva ta kontrola slabi i nestaje kada im se pogledi sretnu. Baš kao juče u tržnom centru, baš kao sada...

Iako ih razdvajaju dve šoferšajbne i prostor između njihovih automobila, njih dvoje su zarobljeni u nekom svom svetu. Gledaju se pravo u oči i ne trepću. Slike najsrećnijih trenutaka njihove ljubavi popunjavaju prazan prostor i oboma su im izmamile osmeh. 

Jedno drugome su jedini san i jedina želja, jedina ljubav i jedina patnja. Jedina je zbog koje bi se on borio sa svima i jedina koja se boji borbe za njega.

Upravo sinoć, dok su na različitim krajevima grada, svako u svom hladnom krevetu, pokušavali zaspati, u njima su se sukobljavale sreća i tuga. Iako jedno drugome rečima nisu rekli šta osećaju, njihove oči su sve priznale. Slike, koju su se ređale u njihovim zenicama, bile su jedne od onih slika koje govore više od hiljadu reči. Snaga ljubavi udahnula im je ogromnu energiju i zbog tog viška energije nisu mogli da spavaju. U svojoj glavi kovali su planove za ponovno osvajanje i konačno pomirenje. Planovi, koje su osmišljavali lebdeći između jave i sna, bili su izuzetno komplikovani i iziskivali su puno vremena. 

Sve je, zapravo, bili puno jednostavnije. Trebalo je samo da se odreknu dela svog sebičluka i da pregaze trunkicu svog ponosa.  

Jednom su pokušali i nisu uspeli. Dugih jedanaest meseci nisu se videli. Samo su se povremeno čuli, ali njoj je i to bilo dovoljno. Razgovori su bili protkani emocijama, dugi i povremeno sladunjavi. Ulivali su joj nadu, podsticali je da veruje da je čeka bolja budćnost, svetlija budućnost, da ih čeka zajednička budućnost. Za svaki mesec razdvojenosti proveli su dva dana potpuno sami. Priprema za zajednički život, kako je on nazvao to putovanje, označavala je zapravo njihov kraj.

„Brzo se vraćam", rekao joj je na rastanku, pa ju je poslednji put poljubio. Poljubac je bio nežan i nabijen emocijama. Bio je to poljubac koji obećava, činilo joj se. Bio je, zapravo, oproštajni poljubac, ali ona toga tada nije bila svesna. Trebalo je vremena da otkrije pravo značenje njegovih reči i poruku dodira. Iako se iz dana u dan sve manje i manje nadala njegovoj poruci, a kamoli pozivu ili dolasku, dok nije srela Nika nije gubila nadu. Uz podsmeh joj je rekao da je Kristofer u Americi, gde je, verovatno, našao neku drugu devojku. Način na koji je on izgovorio reč „devojka", jasno je govorio da je zapravo želeo reći:  „Verovarno je našao neku novu glupaču".

Zahvalila se i ljubazno se pozdravila sa izuzetno neprijatnim i retko lažljivim mušrcem, pa je potpuno slomljena otišla kući. Tiho jecanje ispunilo joj noći. Jastuk je upijao njene suze, sprečavao glasni vrisak da se oslobodi, trpeo njene nemoćne udarce, ali i čvrste zagrljaje kada je usamljenost obuzme.

Tek kada je upoznala Laru, Nina se malo pribrala. Lara joj je bila velika podrška u toku tih bolnih meseci. Istovremeno joj je pokazivala kako da živi bez ljubavi, upoznavala je sa mnogim ljudima i ispunjavala joj je dane, ali ju je i tešila. Bila je tu da je sasluša, mazila ju je po kosi dok je plakala, vrištala sa njom i pomagala joj da se oslobodi viška emocija. Na razne načina skretala joj je misli i pomagala je Nini da nauči da živi sa tom boli. Pomogla joj je da izađe iz pakla, u koji ju je Kristofer gurnuo, i upravo zato se sada nije mogla tek tako prepustiti.