Zauvek tvoj

Dvadeset drugo poglavlje

Dok se jedni hrabro suočavaju sa problemima, drugi od njih beže. Neki postupaju nepromišljeno, impulsivno, „idu glavom kroz zid", a neki svoje probleme rešavaju polako. Strpljivo i pažljivo traže rešenje, izlaz. Dobro razmisle pre nego što bilo šta rade. Polako ili ishitreno, bez ili uz dodatne komplikacije, brzo ili nešto sporije, lakšim ili težim putem, svaki problem na kraju biva rešen.

Čak i oni koji od problema beže, na kraju bivaju suočeni sa njima. Spremni ili nespremni, očekivajući to ili ne, oni se nađu pred svršenim činom i često se nađu u puno nezavidnijoj situaciji nego što bi to bilo da su na samom početku prihvatili istinu.

I ona je toga svesna. Zato se ni ne zavarava. Lara zna da se pre ili kasnije mora suočiti sa Alekom. Seća se svega što se dogodilo u petak i ne planira da se pravi luda. Međutim, uprkos tome, ne želi da napravi prvi korak.

Po izlasku iz bara, iako je ona negodovala, Alek joj je uzeo ključ od auta. Uradio je ono što niko ranije nije, vozio je njen auto.

Prvo su odvezli Alison, a onda je produžio ka Larinoj zgradi. Prvo joj je, kao pravi džentlmen, otvorio vrata i pružio ruku, a onda, samo par minuta kasnije, kao kakav pećinac, uzeo ju je u naručje i poneo na njen sprat. 

Prvo se bunila, ali ubrzo se „pomirila sa sudbinom" i naslonila glavu na njegovo rame. Njena kosa ga je golicala, a miris malina je ometao normalan tok njegovih misli. Kada su konačno stigli do njenog stana, na njen zahtev joj je otključao vrata. Kada je on svoju ruku spustio na kvaku, ona je svoje na njegovu majicu.

Privukla ga je sebi i ponovo ga je poljubila. On se nije bunio. Naprotiv, uzvratio joj je istom merom, svoje ruke ponovo smeštajući u njenu kosu. Nakon par trenutaka, odvojio se od nje i otrčao je niz stepenice.

„Nemoj da paničiš i ludiš, ali tvoj ključ je ostao kod mene", napisao joj je nakon dvadesetak minuta, usput joj poželevši slatke snove. Nakon što je pročitala ovu poruku, Lara je zaspala, a ujutru ju je dočekala još jedna njegova poruka. „Planirao sam da ti sam donesem ključ, ali izgleda da neću moći. Nadam se da ti nije problem da ih donese Alison."

„Dobro jutro! Naravno da nije!" Napisala je ktatko. Uistinu, bila je pomalo razočarana. Nije očekivala da se on pojavi sa ogromnim buketom i ponudi joj brak ili vezu, ali nije očekivala ni da je izbegava.

On je zapravo nije izbegavao. Tog jutra ga je neko pozvao i on je besno izleteo iz kuće. Kada se vratio, još uvek je bio ljut i nervozan. Nina je pokušala da razgovara sa njim, ali nije bio raspoložen za priču. Sve što je rekao bilo je: „Tomas", promršeno kroz zube. „Razgovaraćemo kasnije, sada mi treba da budem sam", dodao je, a Nina je ispoštovala njegovu odluku.

Strpljivo je čekala da prvi progovori, ali on je ćutao, stezao i vrteo telefon u ruci. Kada se Alison pojavila na vratima njihovog stana, Nina je postala svesna problema, koji je prethodnih meseci krila od sebe.

Čim je ušla u stan, Alison je otišla do Aleka i zagrlila ga. Dugo su bili zagrljeni, a onda ga je poljubila u obraz, pa njegovu glavu smestila u svoje krilo. Mazila ga je i igrala se sa njegovom kosom, a on joj je nešto pričao. Nina ih je ostavila same i izašla u šetnju sa Robijem. Kada se vratila, Alek je bio smiren, a nju je istina udarila svom snagom.

Poznavala je Aleka, svog mlađeg brata, dečačića rastrzanog između sestre i oca, dok je sada pred njom potpuno druga osoba. To je još uvek njen brat, ali on je sada muškarac sa stavom, emocijama i mišljenjem. Izgradio je svoju ličnost i karakter, a ona još uvek nije stigla do srži njegove ličnosti. Pred njom je dug i, verovatno, mukotrpan put, ali ovog puta je spremna za to.

Dovukla ga je ovde i vreme je da počne da ga upoznaje i pomaže mu da ispuni svoje snove i planove.

Suočena sa bolnom istinom, Nina je primorana da prihvati ono što je u prethodnom periodu „gurala pod tepih". Vreme je da upozna svog brata i njegove navike. Njegovu ličnost, vrline i mane, treba da otkrije i potrudi se da ih prihvati. Vreme je da sebe predstavi njemu i da se prilagode jedno drugome. Vreme je da se izbori za svoje mesto u njegovom životu.

Ona je na teži način bila suočena sa problemom, kojeg zapravo nije bila ni svesna jer nije želela da razmišlja o tome. Za razliku od nje, njen voljeni je i te kako bio svestan svog problema. Video je samo jedno rešenje i nije želeo više ništa da odlaže. Pozvao je Lauru, sa namerom da konačno okončaju vezu, koja u poslednje vreme liči na sve sem na to, a završio je uspavljujući je.

Naime, iako je planirao da raskinu kada se i njihova poslovna saradnja završi, bar na neko vreme, više nije mogao da čeka. Laž ne podnosi, a u poslednje vreme se sve u njegovom životu svodilo na laž.

Cela mreža laži ispletena je samo zbog njegove veze sa Laurom. Čim to okonča, sve će polako početi da dolazi na svoje. Još bitnijе, čim raskine sa Laurom, Nina će sa njim poći u nepoznato.

Pozvao je Lauru i strpljivo čekao da mu se javi. „Hej!", pozdravila ga je tiho nakon šestog- sedmog zvona.

„Šta radiš?", pitao je ustajući sa fotelje i idući ka prozoru.

„Evo me kod kuće sa Larom i njenim drugaricama", rekla je blago se osmehujući. „Ti?"

„Ništa", rekao je gledajući kroz prozor. „Moramo da razgovaramo", rekao je ozbiljno.

„Pa razgovaramo", rekla je nasmejano, dok je sedela na svom krevetu.

„Da, ali ne možemo o tome preko telefona. Mogu li da dođem do tebe ili po tebe?", pitao je, a ona je uzdahnula.

„Je l' hitno?", upitala ga je nakon par trenutaka tišine.

„Nije baš od životne važnosti, ali jeste bitno", odgovorio je.

„Slušaj", rekla je, pa uzela svoj tamnocrveni rokovnik. „Ujutru putujem i neću biti tu do četvrtka. Uveče se vraćam, što znači da bih u petak prepodne mogla da budem kod tebe", rekla je, pre nego što je zevnula. „Bilo bi super ako možeš da sačekaš, jer sam sada stvarno umorna i nemam ni snage, ni živaca za duge i komplikovane razgovore. U suprotnom, reci mi preko telefona. Preživeću već nekako", rekla je, pa se ponovo osmehnula.

Laura je svesna onoga što je očekuje, ali večeras nije bila spremna za to. Premorena je i iscrpljena, a krevet je nešto o čemu već neko vreme mašta. Upravo zato ga je zamolila da razgovaraju kada se ona vrati.

Zaljubljena je u njega i da nije na vreme „progledala", još jače bi ga zavolela, ali njemu to nije dovoljno. Nije ni svestan njenih osećanja, a ona je toga svesna... Boli je to, ali zna da bi je još jače bolelo da nije svesna njegovih osećanja...

„I glas ti je nekako umoran", rekao joj je, nakon par dugih trenutaka tišine. „Videćemo se kada se vratiš, a ti sada spavaj", dodao je, pa joj se blago osmehnuo.

„I tvoj je nekako drugačiji. Blago je promukao i...", zastala je tražeći pravu reč, pa tiho dodala: „Umirujući, mogla bih reći čak i da je uspavljujući".

Njene reči su mu izmamile osmeh. Iako je odrasla i krajnje ozbiljna osoba, Laura u sebi još uvek krije jednu malenu devojčicu, koja veruje u bajke i voli da ih sluša. Upravo zato, bez puno razmišljanja i ne obazirući se na činjenicu da ne zna nijednu već postojeću bajku, Kristofer je predložio je da joj ispriča jednu.

Ona je oduševljeno prihvatila njegovu ponudu. Iako je brzo zaspala, čula je početak. Čula je da se radi o devojci predivne plave kose...

_________

Srećna Nova godina! ♥♥♥

Najkraće rečeno, i ono malo slobodnog vremena što sam imala, koristila sam da završim prethodnu verziju ovog poglavlja. Kada sam uvidela da to nikuda ne vodi, a to se desilo tek pre 3-4 dana, počeh sve iz početka i tek sad završih. Nadam se da vam se dopada.  ♥

Sledeće poglavlje neće biti pre kraja ove radne nedelje, ali nadam se da će biti ubrzo. ♥