Poziv na Hogvorts

Lili i Snejp (drugi deo)

- Kako možete da je pustite da ide u taj kraj?! - Petunija je izbezumljeno ponavljala istu rečenicu celog dana.

- Tunijice, rekla sam deset puta, upoznali smo Severusovu majku i imamo poverenja da joj poverimo Lili na jedno prepodne - objasnila je gospođa Evans.

- Ali ona mora da ode do tog ružnog, neuglednog mesta - nije odustajala Petunija.

- Ružan je zato što su ljudi koji žive tamo siromašni, to nije njihov izbor Tunija - umešala se njena sestra Lili.

- Dosta rasprave devojčice - reče odsečno gospođa Evans gledajući kroz prozor - Lili, čini mi se da je Severus došao po tebe.

Lili trčeći priđe prozoru i ugleda dečaka kako nesigurim korakom korača ka vratima kuće.

- Idem ja mama, ne mora on da ulazi ovamo, plašim se da će opet morati da pretrpi neku uvredu - reče Lili bacivši pogled na sestru koja frknu, ali ne reče ništa.

- Novac ti je u zadnjoj pregradi ranca dušo, a spisak stvari napred - govorila je gospođa Evans stavljajući ranac na leđa svojoj ćerki - slušaj gospođu Snejp i ne odvajajte se od nje. Jesi li sigurna da ne želiš da pođem sa tobom?

- Da mama, ostani sa Tunijom - reče Lili a zatim potrča ka izlazu - vidimo se na ručku!

Gospođa Evans nije bila presrećna kada je njena ćerka predložila da ode u Dijagon-aleju sa svojim drugom i njegovom majkom, prvenstveno jer nije ništa znala o porodici Snejp. Želela je da pođe i ona. Gospodin Evans nije mogao zbog posla, ali ona bi mogla kada bi povela i Petuniju. Međutim, Petunija nije ni želela da sasluša taj predlog. « Da idem na taj skup nakaza, ne pada mi na pamet! » vikala je ona, i tako je gospođa Evans morala da odustane od svog plana. Jedino što joj je preostalo bilo je da makar upozna gospođu Snejp. Otišla je do fabrike u kojoj su radili skoro svi stanovnici Preljinog sokaka, kraja u kojem je živeo Severus. Gospođa Snejp činila se starijom nego što jeste, te ona zaključi da nije imala lagodan život. Nije bila previše raspoložena za razgovor ali ju je uverila da će Lili biti sigurna sa njom. Toplina u njenom glasu naterala je gospođu Evans da joj poveruje, te pristade da pusti Lili.

- Nikad nisam bila u ovom delu grada - reče Lili radoznalo kada su se približili Preljinom sokaku.

- Nije baš kao kod tebe - u Severusovom glasu mogla se primetiti napetost - malo je, ovaj, neugledno.

- Baš me briga Sev - reče ona odsečno.

Severus ispusti uzdah olakšanja. Uska ulica činila se mračnom i tmurnom uprkos sunčanom danu. Načičkane kuće delovale su pusto. Lili se naježi i protiv svoje volje. Najzad stigoše pred kuću koja se nalazila na samom kraju sokaka. Kapija beše odvaljena, te se njih dvoje provukoše i uđoše u dvorište koje je bilo u skladu sa ulicom. Uska betonska staza, okružena zapuštenom travom, vodila je do ulaznih vrata trošne kuće. Na vratima se pojavila niska žena, izboranog lica, kukastog nosa i duge crne kose. Lili zapazi sličnost majke i sina.

- Tobijas nije tu, verovatno je otskitao negde - reče ona umesto pozdrava.

Severus promrmlja nešto što se Lili učinilo kao "Hvala Bogu".

- Ti mora da si Lili - reče - ja sam Ajlin.

- Drago mi je - reče Lili ljupko.

- Prebacićemo se pomoću flu praška. Sev, da li si joj objasnio kako to funkcioniše? - upita gospođa Snejp.

- Jesam mama, još pre neki dan - reče Severus koračajući prema kaminu.

- Dobro, idi onda ti prvi da pokažeš Lili kako se to radi, pa će ona posle tebe. - reče gospođa Snejp, a zatim se okrenu ka Lili - Vrlo je prosto, videćeš. Uđeš u kamin, uzmeš prašak, baciš ga dole i jasno izgovoriš Dijagon-aleja. Pogledaj kako Sev to radi.