Poziv na Hogvorts

Lili i Snejp (prvi deo)

Koukvort, jul 1971.

Mršav i bled dečak crne kose sedeo je zamišljen pored jezera, osvrćući se svakog časa preko ramena. Vetrovit i nešto hladniji dan učinio je mesto pustim, tako da niko osim njega nije bio tu. On je bezvoljno bacao kamenčiće u vodu, ravnodušnog izraza lica. Odjednom oseti kako mu neko stavlja ruke preko očiju. Refleksno se trgao jer je navikao na maltretiranje vršnjaka iz ulice, koji su ga uvek smatrali čudakom.

- Ja sam, šta ti je - progovori ljupkim glasom devojčica koja je sada sela pored njega.

- Nisam te čuo kad si dolazila - odgovori on.

- Prišunjala sam se - reče ona nestašno i samozadovoljno.

Dečak se osmehnu a zatim je nestrpljivo upita:

- Da li si dobila pismo?

Devojčica razvuče osmeh od uva do uva, a zatim izvuče iz džepa haljinice pismo i pokaza mu crveni žig.

- Znao sam - reče dečak oduševljeno - rekao sam ti Lili.

- Došla je neka gospođa koja je pričala sa mojim roditeljima, posto su oni, kako beše?

- Normalci - dopuni je dečak.

- Da, to. Mislim, ja sam već sve znala i ispričala sam im koliko sam mogla, a da ne pomisle da sam luda - reče ona kroz osmeh - ali sada kada su čuli od nekog starijeg i pouzdanog, prihvatili su činjenicu da neću ići u običnu školu. Podržali su me i rekli da će me odvesti do Dijagon aleje da kupim sve što mi je potrebno. Tako sam srećna Severuse!

Devojčica zagrli svog druga iz sve snage. On, iznenađen njenim postupkom, nežno spusti ruke oko njenih ramena i uzvrati joj zagrljaj. Lili i Severus imali su devet godina kada su se upoznali. Živeli su par ulica jedno od drugog. Snejp, čija je majka bila veštica, znao je sve o svetu magije. Tako je jednog dana ugledao Lili kako se ljulja na ljuljašci, a onda skače sa nje, lebdi par sekundi u vazduhu i lagano se spušta na zemlju. Devojčica nije bila svesna svojih magičnih sposobnosti, ali Severus je znao da je ona veštica. Njeni roditelji su bili Normalci, te ona nije ništa znala o svetu magije. Severus je toliko želeo da se upozna sa njom ali ga je bilo sramota da joj priđe. Bila je prelepa riđokosa devojčica, uvek u lepršavim cvetnim haljinama, dok je on bio mršavi dečak u staroj garderobi. U početku je uživao samo je gledajući, skriven iza žbunja, ali ga je Lilina sestra Petunija spazila jednom i to je pružilo priliku Severusu da izađe iz senke. Petunija mu nikada nije bila simpatična pa je sačekao priliku da Lili bude sama i tada joj je prišao. Ona je bila jedina koja nije bežala od njega niti ga zadirkivala zbog stare odeće. Često bi satima sedeli pored jezera i pričali, uglavnom o Hogvortsu. U početku mu nije verovala u to da je veštica, čak je to smatrala uvredom, ali stvari su se promenile kada joj je objasnio zašto je ona u mogućnosti da uradi stvari koje njena sestra ne ume. Postala je jedini prijatelj kojeg ima.

- Da vidim tvoje pismo - reče mu ona pružajući ruku.

On izvuče iz džepa kovertu i pruži joj. Lili radoznalo otvori i poče da čita isto pismo koje i ona ima. Kada je završila pažljivo vrati pismo u kovertu i pruži ga Severusu.

- Da li si siguran da neće praviti problem što sam normalskog porekla? - upita ga ona tiho.

- Siguran sam - Severus joj odgovori u trenu - nisi jedina, mnogo njih je normalskog porekla. Direktor škole, Dambldor, ne pravi razliku između čistokrvnih i... ovih drugih.

- Zvučiš kao da ti to smeta - obrati mu se Lili sumnjičavo.

- Ne smeta mi - brzo odgovori Severus - nisam ni ja čistokrvan.