Poziv na Hogvorts

Luna Lavgud

Oteri Sent Kečpol, 1992.

Oteri Sent Kečpol je gradić smešten u brdovitom predelu Devona. Naizgled ni po čemu zanimljivo, monotono mesto koje turistima nikada nije bilo zanimljivo, pa se u ovom gradu retko može videti novo lice. Međutim, stanovnicima ovog grada to nimalo ne smeta. Naprotiv, vole svoj mir i svoju rutinu. Upravo u ovom malom mestu pre mnogo vekova nastanilo se dosta čarobnjačkih porodica i prilagodilo na život među Normalcima. Oni koji nisu želeli da rizikuju da budu otkriveni nastanili su se u okolini grada, kako bi imali što više privatnosti. Lavgudovi su bili jedni od njih. Međutim, teško je bilo ne primetiti ovu porodicu. Česta tema dokonih stanovnika bila je kuća Lavgudovih, koja je podsećala na veliku kamenu stenu. Ni članovi porodice nisu bili pošteđeni ogovaranja. Ksenofil i Pandora Lavgud privlačili su poglede kad god bi se pojavili u gradu. Hodali bi polako, ruku pod ruku visok mladić duge plave kose i lepa mlada devojka, svetle kose i prodornih plavih očiju. Njihova ćerka Luna bila je veoma nalik majci. Često bi trčkarala metar ispred njih, bosa i nasmejana, radoznalo upijajući svet oko sebe. A onda je gradić potresla vest o smrti mlade Pandore. Niko nije znao kako je tačno nastradala. Neki ljudi koji su se zatekli tada u blizini kuće Lavgudovih pričali su da se začula eksplozija i veliki blesak. Čarobnjačke porodice raširile su priču među Normalcima da su u pitanju neispravne instalacije te su svi vremenom poverovali u tu priču. Bilo je veoma bitno da ne saznaju da je Pandora zapravo stradala od sopstvene čini koja je pošla naopako. Nakon nesreće Ksenofil je nastavio da se brine o svojoj ćerki koja je tada imala devet godina. U retkim trenucima kada su ljudi mogli da ga opaze u gradu primetili su da je još više rasejan, ali nikada nije zanemario svoju ćerku jedinicu. Naprotiv, ona je bila njegov prioritet, pored uređivanja čarobnjačkog časopisa Cepidlaka.

Ovog letnjeg popodneva Ksenofil i Luna spustili su se do grada kako bi kupili namirnice. Hodajući lagano pored oca Luna nije mogla da ne primeti radoznale poglede koji su je pratili.

- Tata, zašto smo mi i dalje čudni ovim ljudima? - upita ona kroz osmeh.

- Odakle ti to da smo im čudni? - odgovori joj otac.

- Pa, uvek gledaju u nas?

-To je zato što si ti najlepša devojčica ovde.

- Tata! - Luna ga udari primerkom Cepidlake koju je nosila u ruci - lepo te pitam.

- Ja sam ti lepo odgovorio - reče Ksenofil smejući se - skreni ovde, idemo do Grejsonovih po čajeve.

Mala radnja na kraju grada mirisala je na mešavinu mnogobrojnih sušenih biljaka pomoću kojih se spravljao čaj. Iako je skoro ceo grad dolazio kod Grejsonovih da kupuje, samo su retki znali da je to zapravo radnja čarobnjačke porodice i da su sušene biljke osim za čaj korišćene i za spravljenje čarobnjačkih napitaka i melema.

- Lavgudovi! - gospodin Grejson, sredovečni mršav čovek pozdravio ih je čim su ušli.

- Edvine - otpozdravi Lavgud - došao sam po zalihe i da ti donesem novi broj Cepidlake.

- Ah naravno - reče gospodin Edvin pružajući ruku da uzme novine - šta je tema ovog izdanja?

Ali Ksenofil nije stigao da odgovori jer je u radnju upravo ušla bakica normalskog porekla.

- Gospođo Karver - pozdravi je Edvin Grejson.

- Dobar dan svima - odgovori ona slabašnim glasom, a zatim pređe pogledom preko svih osoba u radnji. Pogled joj se zaustavi na Luni.

- Veoma ličiš na majku - obrati joj se odjednom - viđala sam je kako šeta sa tvojim ocim, a ti si i njen hod nasledila.

Luna nije znala šta da odgovori te se samo učtivo nasmešila.