Poziv na Hogvorts

Nimfadora Tonks

London, 1984.

Andromeda je upravo vezivala kecelju oko struka kada je osetila dodir nečijih ruku oko zglobova.

- Dopusti meni - reče muški glas kroz osmeh.

Andromeda se takođe osmehnula, sklonila ruke i čekala da joj muž zaveže kecelju.

- Evo - reče zadovoljno Ted - moraš da priznaš da nije loše za jednog Normalca.

- Odlično je - reče Andromeda stavljajući mu ruke oko vrata.

- Rešila si da nam spremaš nešto - upita Ted, držeći je oko struka.

- Da - trgnu se ona kao da je zaboravila zašto je uopšte stavljala kecelju - spremam rođendansku tortu za Nimfadoru. Upravo sam krenula, želim da završim dok ona ne dođe sa igrališta - završi Andromeda vidno u žurbi.

- Sačekaj, pomoći ću ti - spremno dočeka Ted.

- Znaš da mogu i sama.

- Znam, ti ćeš to završiti jednim potezom štapića - smeje se Ted - ali dopusti i meni da obavim nešto.

- U redu, u redu - Andromeda zna da nema svrhe raspravljati se sa njim kada naumi nešto, zato je već prešla na čitanje recepta - ja ću praviti fil, a ti možeš... - ali Ted nije saznao šta to on može jer je Andromeda bila prezauzeta zurenjem u policu.

- Ovaj, dušo... ja ću... šta? - upita Ted.

- Šećer! - viknu iznervirano ona. - nisam kupila šećer.

- Pa stvori ga - nasmeja se Ted - kako beše ono vaše, amio, asio?

- Ne mogu da koristim Accio da prizovem šećer iz prodavnice, to bi bila krađa - reče ona pokušavajući da se ne nasmeje uprkos lošem raspoloženju zbog nastale situacije. - Idem do prodavnice za čas, zapravo prebacicu se do Dijagon aleje, trebaju mi magične svećice i magični šlag.

Andromeda je poslednju rečenicu izgovorila u dahu, skidajući kecelju sa sebe i obuvajući sandale. U sledećem trenutku nije je bilo, uz kratko pop prebacila se do Dijagon aleje. Običan Normalac bio bi u šoku kada bi video kako osoba pred njim nestaje, ali ne i Ted. On je za dvanaest godina braka navikao na magiju koju izvodi njegova žena. Kroz glavu mu je proletelo ono jesenje popodne pre 13 godina kada još uvek nisu bili venčani i kada mu je priznala da je drugačija. Objasnila mu je sve o svom svetu i magiji koju može da izvodi. Tedu su trebali meseci da prihvati istinu, ali na kraju se pomirio sa činjenicom da dolaze iz različitih svetova. Danas je već naviknut da njen rečnik i nepoznate reči koje svakodnevno korisiti poput kvidiča, animagusa, Askabana... Primećuje da i njihova ćerka Nimfadora iskazuje znake magične krvi. Kada je ljuta, kosa joj pocrveni, kada je srećna kosa joj poprima ružičaste nijanse. Tedu je, kao Normalcu, sve to bilo beskrajno zanimljivo, i voleo ih je najviše na svetu.

Andromeda otori vrata prodavnice u Dijagon aleji i udahnu slatkasti miris čokolade i vanile. Razdragane radnice kretale su su između rafova i posluživale mušterije.

- Mogu li Vam pomoći? - upita jedna od njih Andromedu.

- Da, treba mi magični šlag od vanile - odgovori ona ljubazno.

- Naravno, pođite za mnom - i radnica krenu u drugi deo radnje ka vitrini u kojoj su stajali različiti šlagovi u praškastom stanju. Pored njih nalazila se polica sa različitim vrstama čokolade. Andromeda zapazi malog dečaka priljubljenog uz vitrinu sa zmajevom čokoladom iz koje su izbijali sitni plamenovi. Bilo je nešto neodoljivo poznato u tom dečaku, ali Andromeda nije mogla da zaključi šta.