Poziv na Hogvorts

Džini Vizli

Zraci sunca probijali su se kroz prozor malene sobe u Jazbini, budeći Džini iz sna. Ona sanjivo protrlja oči i ostade da leži u krevetu još par minuta. Po glasovima koji su dopirali iz prizemlja reklo bi se da je većina članova porodice Vizli već ustala. To je natera da i ona ustane i krene dole na doručak, iako je još uvek bila pospana. Loše je spavala noćas, nekoliko puta se budila jer joj se činilo da čuje neku buku, ali kako je navikla na takve stvari pored svoje braće blizanaca, nije se zamarala proveravanjem izvora buke već je samo prebacila jastuk preko glave. Džini se sada pogleda u ogledalo. Rasčupana, pegava, riđokosa devojčica sa blagim podočnjacima uzvraćala joj se pogled. „Sjajno" pomisli Džini, „Fred i Džordž će mi platiti za ovo." Sa tim mislima ona se zaputi u prizemlje vođena opojnim mirisom doručka. Uletela je u trpezariju i taman kada se spremala da zauzme svoje mesto za stolom ona primeti da imaju gosta. Pogled joj se na trenutak srete sa zelenim očima dečaka koji se sedeo pored njene braće. Džini se zaledi na sekundu, a zatim se okrenu i pobeže iz prostorije što je brže mogla. Trčala je do svoje sobe sve dok nije ušla u nju, zalupila vrata i bacila se na krevet. „Ne, ovo se nije dogodilo", mislila je ona „otkud Hari u našoj kući?". A zatim joj kroz glavu prođe sećanje na sinoćnju buku i kako joj se učinilo da je čula zvuk motora tatinog Forda. No, to joj sada nije bilo ni bitno. Na um joj pade nova misao koja je natera da poskoči sa kreveta i ponovo stane pred ogledalo. „Ja sam ovakva izašla pred njega, Bože pogledaj na šta ličim". Vrištala je u sebi dok je gledala u svoju rasčupanu kosu, staru spavaćicu i lice naduveno od spavanja. Nije baš najbolje izdanje za susret sa simpatijom.

Mislila je o njemu još od momenta kada ga je prošle godine ugledala na stanici Kings Kros, dok je ispraćala svoju braću na Hogvorts. Tada još uvek nije znala da je to ustvari čuveni Hari Poter, dečak koji je preživeo napad Voldemora. To je saznala tek kasnije. Ron je u pismima koje je povremeno slao porodici tokom svoje prve godine na Hogvortsu dosta pisao o Hariju, sa kojim se dobro sprijateljio. Džini je ta pisma čitala i po nekoliko puta. Razmišljala je o Hariju i maštala o njihovom susretu 1. septembra na peronu 9 ¾ . Svakako nije ni sanjala da će se sresti ranije, i to baš u njenoj kući. Glasni povici koji su dopirali iz bašte prenuše je iz misli. Ona priđe prozoru odakle joj se pružao pogled na baštu i ugleda svoju braću i Harija kako se bore sa malenim baštenskim patuljcima. Fred, Džordž i Ron bili su uvežbani i gotovo rutinski hvatali patuljke i bacali ih što dalje od bašte. Hari se ipak dobro namučio dok je uhvatio prvog patuljka, ali mu se ipak izmigoljio iz ruke. „Moraš čvrsto da ih stegneš" čula je Rona kako mu daje instrukcije. Džini je utvrdila da je sada bezbedno da siđe na doručak, s obzirom na to da će dečaci biti zauzeti čišćenjem bašte sve do ručka. To će biti i odlična prilika da ispita majku otkud ova iznenadna poseta.

Gospođa Vizli je upravo začarala sudove da se sami peru kada Džini ušeta i sede za sto.

- Mama, otkud Hari kod nas? - upita ona čim je ušla.

- Tvoja braća su ga dovezla onim kolima koje je tvoj ludi otac začarao - odgovori joj majka sa dozom ljutnje u glasu.

Gospođa Vizli je takođe znala sve o Hariju, i sama je htela da on dođe kod njih gde će mu svakako biti bolje nego kod normalskih rođaka. Kada ga je jutros ugledala sa svojim sinovima nije mogla da se ne obraduje, ali je takođe bila prestrašena samom pomisli šta je sve moglo da krene naopako u suludom planu njene dece. Tako da se gospođa Vizli borila sa pomešanim osećanjima ljutnje i radosti celo jutro. Na kraju je odlučila da svu krivicu svali na svog muža koji je začarao normalska kola da lete i to bez njenog znanja.

- Stvarno ne znam kako da očekujem od vas da se ponašate zrelo kada je vaš otac ovde najveće dete - reče gospođa Vizli dok je prinosila Džini doručak.