Poziv na Hogvorts

Drako Melfoj

Palata Melfojevih, jul 1991.

Teška, olujna kiša dobovala je po prozorima palate Melfojevih, doprinoseći ionako tmurnoj atmosferi koja je vladala u dnevnoj sobi. Iako je uveliko bilo leto, dnevna soba se činila hladnom zbog mermernog poda i tamnih boja zidova. Lucijus Melfoj sedeo je u svojoj fotelji, čitajući Dnevni prorok. Nedaleko od njega, njegova žena Narcisa stajala je pored prozora zagledana u daljinu. Lucijusu nakon nekog vremena dosadiše novine te se zagleda u svoju ženu.

- Očekuješ goste? - upita on cinično.

Narcisa ga pogleda kao da je zaboravila da je on u istoj prostoriji.

- Naravno da ne - frknu, očigledno se dosađujući - čini mi se da vidim sovu. Očekuješ poštu?

- Bordžin mi je obećao jednu pošiljku, ali sumnjam da bi je slao sovom.

Narcisa ništa ne odgovori već sede na fotelju preko puta njega, pokupi sa poda knjigu i udubi se u čitanje. Par minuta kasnije tišinu prekinuše sitni, tihi koraci.

- Dobi nije želeo da uzmemirava gospodare.

Činilo se da Lucijus nije ni čuo ove reči jer je nastavio sa čitanjem novina. Narcisa se lenjo okrenu u pravcu vrata gde je stajao njihov kućni vilenjak Dobi držeći u ruci pismo.

- Stiglo je pismo sa Hogvortsa za mladog gospodara. - reče Dobi približavajući se svojoj gospodarici. Kada je stigao do nje, oborio je pogled i ponizno predao koverat sa crvenim žigom.

- Slobodan si. - reče Narcisa nejahno. - I da - dodade baš u trenutku kada se Dobi zaputio ka vratima. - Reci Draku da siđe kod nas.

- Dobi će to odmah učiniti gospođo - piskutavim glasom odgovori vilenjak i nestade.

Po naredbi, Drako, njihov sin, pojavio se u dnevnoj sobi. Gledao je namršteno u svoje roditelje pitajući se zašto je morao da prekida igranje mini metlom u svojoj sobi.

- Drako sine - poče Narcisa kada ga je ugledala na vratima - imaš poštu.

Iako je znao kakvo je to pismo i šta piše u njemu, Drako je ipak sa smeškom na licu uzeo koverat od majke, razvio pismo i počeo da čita. Par trenutaka kasnije, zgužvao ga je, stavio u džep i zavalivši se u jednu stolicu radoznalo pogledao u pravcu svog oca. Lucijus je i dalje držao Dnevni prorok i ni najmanjim gestom nije pokaziovao da ga zanima šta se dešava oko njega. Drako nije obraćao pažnju na to već euforično upitao:

- Dakle, pošto je sada i zvanično, kada idemo u Dijagon aleju? Moram toliko toga da kupim. Mama, moramo ranije do Madam Aljkavuše da mi uzme mere za odoru.

- Naravno Drako - reče Narcisa raspoloženo. Drako je još uvek gledao u svog oca.

-Ovde piše da su metle zabranjene prvacima, ali tata, ti si u Odboru, sigurno možeš da središ to, je l da?

- Članovi Odbora donose važne odluke vezane za Hogvorts i sigurno im nije prioritet metla jednog prvačića. - odgovori Lucijus monotonim glasom ne podižući pogled sa novina.

Drako je na trenutak izgledao pokunjeno, ali par trenutaka kasnije lice mu poprimi ravnodušan izraz. - Samo sam pitao - reče mršteći se.

- Sin ti polazi u školu, čovek bi pomislio da ćeš se makar tome obradovati. - reče Narcisa prekorno gledajući u svog muža.

Lucijus je izgledao kao da se smrtno dosađuje. Lagano spusti novine na stočić i ustade sa fotelje. - Kada makar jednom ne bi stala na njegovu stranu Narcisa, možda bi bio više vaspitan i ne bi postavljao tolika pitanja. Uostalom, ja nisam hteo da Drako ide u Hogvorts već u Durmstrang. - reče on hladno.