Poziv na Hogvorts

Lili i Snejp (prvi deo)

- Kako su tvoji roditelji reagovali kada si dobio pismo? - upita ga ona, tek da bi promenila temu.

- Nisu bili previše zainteresovani - reče on gledajući u zemlju - iskreno, jedva čekam Hogvorts, muka mi je i od njih i od ovog mesta.

- Hoćemo li se i tamo družiti, ili ćeš me zaboraviti kada se združiš sa tvojim čistokrvnim prijateljima - zadirkivala ga je Lili.

- Ne budi smešna - reče on - uvek ću se družiti sa tobom.

Dve nedelje kasnije

Severus je nesigurno koračao preko ulice, osvrćući se svakog trena. Retko kada je zalazio u ovaj deo grada, prvenstveno jer nije imao razloga. Naselje je bilo udaljeno od njegove kuće, a nije ni imao prijatelja kojeg bi posetio ovde. Osim Lili naravno. Ali kod nje nikada nije bio, uvek bi se sastajali pored jezera koje je bilo jednako udaljeno i od njegove i od njene kuće. Severus stade da bolje posmatra naselje. Jasno je da je bilo dosta uređenije od njegovog, ali to nije bilo teško postići. Preljin sokak, u kojem je Severus živeo, bio je siromašan kraj Koukvorta, u kojem je većina stanovnika živela krajnje skromno. Načičkane oronule kuće, stara kaldrma i psi lutalice bile su povod da ostali stanovnici retko tamo zalaze. Iz tog razloga Severus nije nikada pozvao Lili kod sebe. Takođe, nije želeo ni da ona upozna njegove, večito namrgođene roditelje, posebno oca koji je često bio pijan. Zato se veoma iznenadio kada ga je ona pozvala da dođe kod nje. "Moji roditelji žele da znaju s kim provodim vreme na jezeru, i sa kim ću od septembra biti u školi" objasnila mu je. Ulica sa drvoredima topole prostirala se ispred njega. U susret mu je išla riđa devojčica u cvetnoj, plavoj haljinici do kolena. "Znala sam da ćeš naći put", reče ona, "hajdemo, čekaju nas moji roditelji". Na veliko Severusovo olakšanje, Lilina sestra Petunija nije bila tu. Već je zamišljao njene otrovne poglede koje mu je upućivala kad god bi se sreli. Za razliku od nje, gospodin i gospođa Evans bili su prijatni ljudi, koji su Severusa dočekali toplo i srdačno. Gospođa Evans poslužila je kolače dok ga je gospodin Evans ispitivao o Hogvortsu.

- Dobro, nećemo vam više dosađivati - reče gospođa Evans nakon nekog vremena - napolju je tmurno vreme, možete da se igrate i ovde Lili, a ne da izlazite napolje.

- Šteta, baš sam htela da prošetam - reče Lili pomalo razočarano - ali nema veze, taman ću Severusu pokazati svoju sobu, i to normalsku.

- Kakvu? - zbunjeno će gospodin Evans.

- Nečarobnjačku, je l tako da to znači ra reč? - gospođa Evans bila je ponosna na sebe što je zapamtila.

Lili i Severus se uz smeh popeše na sprat. Uđoše u prostranu sobu sa bledo žutim tapetama i velikim prozorom sa pogledom na ulicu.

- Delim je sa Petunijom - objasni Lili - ja sam htela plave tapete, a ona bež. Ovo je neki kompromis, pretpostavljam.

Severus se okretao oko sebe upijajući svaki detalj Lilnog kutka. Nekoliko ramova sa fotografijama stajalo je na stočiću pokraj kreveta. Lili sa rođendanskom tortom ispred sebe. Lili i Petunija u svečanim haljinicama. Porodica Evans na letovanju.

- Hvataj! - Severus začu Lilin glas, a zatim ga nešto pogodi u potiljak.

- Baš si smotan - kikotala se Lili.

- Čime si me to pogodila? - pokušavao je da zvuči ozbiljno, ali mu se jedan smešak ote dok se češao po glavi na mesti gde ga je pogodila.

- Gumenom lopticom - smejala se i dalje pokazujući prstom preko puta - otkotrljala se ispod Tunijinog kreveta.

- Čekaj, dohvatiću je - reče on i leže na pod da bi zavukao ruku ispod kreveta - uh, ovde ima svačega.

- Tunija je opsednuta idejom da joj ja preturam po stvarima, pa često ima običaj da ih krije - objasni Lili.