Djevojka sa krilima |✓

31. dio

Od kad sam dobila pismo su prošla dva dana.

Ta dva dana su bila ispunjena mukotrpnim treniranjem i vježbanjem i tko zna s čim sve ne.

Čak sam uspjela stresti Jakea sa strujom prije nego se je uspio teleportirati. Ponosim se.

Kroz cjelu agenciju bruje glasine o napadu i Bićima tame. To je sada 'it' tema.

Navodno su sada sve češći masovni napadi u gradovima. Zato je sada agencija znatno praznija pošto su svi većinom vani.

To je ljepo. Manji je red za švedskim stolom.

Trenutno su Emma, Jake I Mia vani na terenu zajedno sa još par ljudi. Obično bi cjela grupa otišla ali je Maja rekla da netko treba ostati paziti na mene. Jer navodno trebam ne jednu nego tri dadilje. Od kojih je jedna mlađa od mene.

Rezultati DNK analize su došli jučer. Kad sam ih pogledala bila sam začuđena zajedno sa svima ostalima.

Nikakvo poklapanje. Ništa. Doslovno ništa. Nada. Kao da sam skroz nova vrsta. Moj DNK se više poklapa s ljudskim nego njihovim.

Naravno, to je donjelo još više zbunjenosti.

Jedini koji znaju o tome su nas šest. I Maja. Ona je sama rekla da ne želi da se neke stvari prošire po agenciji. Ne želi da ljudi postanu pre znatiželjni.

S time se slažem.

Trenutno sam u dvorani sa svojim 'dadiljama'. Vježbam let i bacanje perja pošto kako su to oni stavili 'to je element iznenađenja i sličnost sa njima što nam daje prednost'.

Uglavnom, hrpa sranja.

I još jednom sam krivo zamahnula ili nešto i skoro pala na pod.

Po šesnaesti put.

"Daj se fokusiraj i gađaj." Čula sam iziritiran Liamov glas.

Pokušava me naučiti kako da gađam perje u mete i ostanem u zraku.

Ide mi loše. Vrlo loše.

Svaki put dok probam dese se dvije stvari.

1) izgubim ravnotežu i hello gravitacijo
2) fuljam par metara od mete

Jedina dobra stvar je da sam Liama skoro pogodila u glavu. Malo sam mu skratila kosu ali barem od onda zadržava većinu komentara za sebe.

"Opet." Rekao je.

Uz glasan, vrlo glasan uzdah (morao je biti dosta glasan da Liam čuje) sam poletjela malo više i probala opet.

Zamahnula sam krilima i uz okret ispucala perje/metal/noževe u obliku perja, šta ja znam šta. I opet sam izgubila ravnotežu i spustila se par metara prije nego sam se uspjela uravnotežiti.

"Barem jedan." Čula sam ispod sebe i pogledala Liama zbunjeno. On je gledao u smjeru gumenih lutki. Kad sam pogledala prema lutkama vidjela sam da su svi noževi promašili. Osim jednog. Taj se zabio u glavu jedne lutke.

Oči su mi se raširile te sam bacila šaku u zrak. "Yiiis. Mogu dolje sad?" Pitala sam i pogledala prema dolje u Liama. Čak i od te visine sam vidjela da je okrenuo očima i krenuo prema izlazu.

"To uzimam kao da!"

Brzo sam sletjela i sklopila krila. Uzela sam jaknu s poda i stavila je preko ruke. Nakon toga sam potrčala za Liamom.

Kad sam ga dostigla su me pluća boljela.

"Ah." Udahnula sam duboko i stavila ruke na koljena. "Samo sekunda."

Mogla sam osjetiti kako je okrenuo očima. Koliko ih okreće mislim da će jednog dana zapeti.

Liam nije stao nego je nastavio hodati.

Usne su mi se objesle. Idiot.

Ispravila sam se i naslonila na zid. Ali sam se brzo maknula pošto je hladan a leđa su mi gola.

"Hej!" Čula sam iza sebe i okrenula se. Neka cura je s zabljesnujućim osmjehom hodala do mene. Trepnula sam te sam osjetila iritaciju kako ide u mene polako.

Zašto je ona toliko sretna?

"Hej!" Rekla je opet i docupkala je do mene. "Ja sam Jagoda! Ali me ljudi zovu Jogi." Rekla je veselo i ispružila ruku.

"Uh.." polako sam se rukovala s njom. "Leah." Rekla sam.

"Ooo znam ko si!" Rekla je i poskakutala dvaput na mjestu. Napravila sam korak unatrag. "Doslovno svi znaju tko si!" Nasmijala se na glas. "Ti si kao naš celebrity tu ili nešto!" Rekla je veselo i bacila ruku preko mojih ramena.

"Oo je istina da imaš krila?" Pitala je i okrenula me.

"Uh." Počela sam se migoljiti iz njenih ruku. "Lijepo te upoznati ali moram ići."

"Oh! Ideš u svoju sobu?" Pitala je.

Nabacila sam kiseli osmjeh. "Da. Uh, bok Jagoda."

Okrenula sam se da odem ali je opet docupkala do mene. "Zovi me Jogi!"

Još jedan kiseo osmjeh i doslovno sam trčećim korakom hodala van zgrade. Neki ljudi su čudni.

Čim sam izašla mi je mobitel počeo zvoniti. Uzela sam ga iz džepa i javila se.

"Halo?"

"Hej. Gdje si?" Došao je Jayev glas.

"Idem do stana. Zaustavila me nakakva Jogi." Rekla sam s okretom očiju. Nitko normalan nema toliko energije.

Pogotovo ne za smijanje.

"Ugh." Jay je uzdahnuo. "To dosadno biće. Ta cura me iritira od kad sam nogom stupio u tu zgradu. Vjeruj mi jednom kad napadne ne pušta. Ko hobotnica." Rekao je

Čak bi se i nasmijala da me nije strah.

Otvorila sam usta da odgovorim ali sam bila prekinuta glasnom zvonjavom. Skoro mi je mobitel pao iz ruke kad sam pokušala začepiti uši.

"Što je to?" Zaderala sam se u mobitel.

Jay je opsovao nešto. "Alarm za uzbunu. Nešto se loše događa. Moram ići. Ostani gdje jesi i ne miči se. Dođem sa Liamom brzo." S time je prekinuo poziv.

Ja sam ostala zbunjena na ulici ispred zgrade. Zvonjava je prestala ali su po cjeloj zgradi bila upaljena crvena svjetla. Ljudi su stajali po ulicama i gledali u zgradu zbunjeni.

Odjednom je od negdje doletio papir i zabio mi se u lice. Ispuljunula sam kosu iz usta i maknula papir. Primjetila sam da na njemu nešto piše.

Zaledila sam se. Figurativno naravno.

Ah i tako sve počinje. Nije li ovo uzbudljivo?