Djevojka sa krilima |✓

29. dio

Pluća su mi gorjela kako sam trčala do dvorane. Podigla sam ljevu ruku i pogledala na sat. Točno šest.

Kako nisam gledala kuda hodam saplela sam se o noge i pala na pod.

"Au."

Primila sam se za ruku koja je bila dovoljno nesretna da mi umekša pad.

"Divno." Rekla sam sarkastično. Ustala sam s poda i nastavila trčati. Čim sam došla do dvorane čula sam Jaya.

"Kasniš."

Trepnula sam. "Ne kasnim. Rekao si u šest-"

"Sad je šest i dvije minute."

Usta su mi se otvorila u nevjerici. "Dvije minute!"

"Dvije minute previše. Idemo pedeset sklekova."

Pedeset sklekova? Nisam ni trebala doći. Nezadovoljnim izrazom lica sam što sporije moguće došetala do Jaya i spustila se na pod.

"Što brže završiš brže ćemo biti gotovi."

Barem mi je to dalo malo motivacije.

******

Pet sati.

Pet sati mučenja.

Pet sati raznih glupih vježbi i borbenih tehnika i kakvog sve ne sranja.

Rađe bi da vježbam svoje moći tako da mogu 'slučajno promašiti' i pogoditi Jaya.

Jake je ko obično samo sjedio sa strane uz razne grickalice i dobacivao komentare. Na kraju i jesam koristila moći i uputila snop struje prema njemu. Ali se je teleportirao na drugu stranu zbog nekog razloga. Nije kao da sam uspjela naciljati dobto ionako.

"No daj." Mia je rekla i zagrizla u pomfri. "Nije sigurno bilo tako loše."

Dala sam joj ravan pogled.

"Baš." Progovorio je Liam. "I deset čučnjeva je previše za nju."

Mia se zagrcnula na pomfri.

Divno. Ne mogu ni jesti miru bez da me ne vrijeđaju.

"No razvedri se." Mia me boksnula u ruku, malo prejako.

"Au."

Mia, Liam i ja smo u kantini za ručak. Gdje su ostali nemam pojima. Emmu nisam vidjela jučer od večere kad je izjurila van iz sobe. Od onda je nitko nije spomenuo iako sam primjetila da su svi nekako spušteni oko toga.

Ja sam još uvjek zbunjena oko svega toga.

Uzela sam pomfri i počela žvakati.

"Hej." Mia me trgnula iz misli. "Nije ti Jake rekao da trebaš jesti više povrća i voća?"

"Ne." Odgovorila sam zbunjeno. "Ako je ne sjećam se. Usput jedem krumpir. To je povrće."

Mia je okrenula očima.

"Imamo još šta u planu za danas?" Pitala sam.

"Ja i Liam smo mislili da bi mogli vježbati tvoje moći s nama." Mia je rekla.

Lice mi se spustilo. "U kolko sati?"

"Uh.." Mia je pogledala prema Liamu. Liam je okrenuo očima.

"Oko šest. Imamo još nekog posla kasnije." Odgovorio je.

"To što je on rekao." Mia je kimnula.

Htjela sam pitati kakvog posla ali sam se suzdržala. Nije me baš toliko zanimalo usto sumnjam da bi mi rekli. Tako da-bolje da neznam.

"Super." Uzdahnula sam u olakšanju. "Stignem spavati."

"Stvarno?" Pitao je Liam. "Ideš spavati?"

"Hej. Probudila sam se u pet. Imam ovo pravo." Protestirala sam. Samo neka proba proturječiti.

Nije proturječio. Samo je okrenuo očima.

Zadovoljna reakcijom ustala sam sa stola.

"Već ideš?" Mia je podigla obrve začuđena.

"Dap."

Krenula sam prema vratima ubrzujući korak. Još uvjek su me neke oči pratile ali se većina na svu sređu naviknula na mene. I drago mi je. Ako bi svako malo netko buljio u mene mislim da bi poludjela.

******

Prva stvar koju sam napravila kad sam došla do sobe jest bacila se na krevet. Ostala sam tako ležati sve dok mi nije ponestalo zraka. Tada sam bila primorana okrenuti se na leđa.

Kako sam se okretala osjetila sam papir ispod sebe. Zbunjena nadigla sam se i počela kopati ispod sebe.

Izvukla sam papir i okrenula ga da vidim što je to.

"Koji.." promumljala sam. Pismo. To je pismo. Pažnju mi je odma uzeo uredan, pre uredan rukopis.

Zdravo.
Ovako. Planirao sam ovo pismo napisati u onom jezivom stilu, znaš kako je u filmovima pa počne svirati ona čudna glazba kad pročitaju. Ali eh, neda mi se. Usto nisam baš neki pjesnik. Ali moraš priznati kako bi zakon bilo da je ovo napisano s rimama u obliku zagonetke i ona sva sranja.

Nego, krenimo na stvar. Opet, zdravo. Ja tebe znam. Ti mene znaš, mada ne baš toliko dobro pošto smo se samo jednom vidjeli. Ali to nije važno bla bla bla. Opet, rekao bi nešto jezivo poput 'izgledaš drugačije kad si budna' ali da budem iskren nisam te nikad vidio kad spavaš. To bi bilo sasvim poremećeno i za moje standarde. Usto takve stvari pišu ljudi koji su ludo zaljubljeni u nekog te ih onda 'stalkaju'. To nisam ja iskreno, ljubav je bljak. Plus u rodu smo, što bi bilo pogrešno na toliko levela.

Ali skrećem s teme, opet. Ali eh, što je novo. Nego, o čemu je ovo pismo trebalo biti? A da. Napad na tu vašu agenciju.

Bit ću iskren. Nisam vaš velik fan. Uopće. I rado bi vas se rješio, za što je ovaj napad savršena prilika. Ali to bi mi onda poremetilo planove. Znam žalosno, ali ne mogu, ovaj put, ubiti dvije ptice jednim kamenom.

Baš zanimljivo kad sam spomenuo riječ 'ubiti'. Što me dovodi do još jedne divne stvari.

Želim vođu tamne strane mrtvog.

Jeej. Veselite se. Imate jednog od tamne strane na vašoj strani. Ali nemoj si misliti da ćemo sad postati 'bffs' okey? To je samo figurativno. Još uvjek vas mrzim.

Nego, ovo pismo ide u nedogled. Hoću li ti reći kad je napad? Ha, ne. Idiotu. Nisam toliko glup.

Nego, jeziv pozdrav, prijetnje, bla bla bla doviđenja.

Trepnula sam zbunjena. Stresla sam glavom.

"Spavati. Trebam spavati."

I opet sam se bacila na krevet. S ovim ću se pozabaviti kasnije. Prerano je za ovo.