Djevojka sa krilima |✓

18. dio

Nakon što sam napunila košaru u dućanu sa namirnicama otišla sam na kasu. Čim sam platila brzim sam koracima krenula nazad do kuće. Ako niste shvatili, malo sam paranoidna.

Prije nego sam otvorila vrata duboko sam udahnula. Ne želim da Jake vidi da nešto nije u redu. Krenula sam odključati vrata, no vidjela sam da su već odključana.

Zašto me to ne čudi?

Ako Liam misli da trebam dadilju, mogao mi je barem dati nekog odgovornog. Ako uopće i trebam dadilju, što sumnjam. 

Lagano sam  zatvorila vrata za sobom i krenula prema kuhinji. No zastala sam kad sam čula tiho pričanje. Zbunjeno sam došla u kuhinju i pogledala uokolo.

Nema nikog. Okeee..

Stavila sam vreću sa stvarima na stol i krenula prema dnevnom boravku.

"...-k." Rekao je Jake nešto što nisam uspjela potpuno čuti. Šetao se naprijed nazad po dnevnom boravku sa mobitelom na uhu. Nije ni primjetio da stojim kod vrata.

"Jup. Skoro, mislim." Na tren je izgledao uspaničeno.

"Kako bih ja mogao znati? Budem ovaj..dok završi, da." Rekao je i stao, ugledavši me. Oči su mu se raširile.

"Umm evo je! Leah, Liam te treba, evo." Doslovno mi je bacio mobitel u ruke i istrčao iz dnevnog, ostavši me s otvorenim ustima. Pribrala sam se nakon sekunde i stavila mobitel na uho.

"Halo?"

"Kolko tebi treba da se stuširaš? Znaš što, nema veze. Samo sam želio znati jeste li još živi. Također, dolazimo za kojih pola sata." I s tim je prekinuo poziv. Ja sam trepnula, jednom. Dvaput.

"Što je sad ovo bilo." Promumljala sam i krenula pronaći Jakea. Pronašla sam ga u kuhinji kako kopa po vreći koju sam donjela iz dućana. U ruci je držao čokoladu.

"Hej! Ne diraj ništa." Rekla sam te me je pogledao. U trenu je počeo trčati s čokoladom i jogurtom dalje od mene. 

"Hej! Vraćaj se ovamo!" Zavikala sam i počela ga ganjati po cijeloj kući.

...

Story short to je priča kako je Jake završio potpuno zamotan u deku sa kauča i samnom na njemu, držeći jastuk na njegovom licu i pokušavajući ga zadaviti dok se u pozadini čuju njegovi prigušeni krici.

Ne, ispravak, to je priča kako su nas Liam, Jay, Mia i Emma našli u tom položaju. I naravno, prva stvar koju su svi (osim Liama naravno) napravili jest počeli se smijati. Ja sam ih gledala raširenih očiju i Jake se prestao micati ispod pokrivača.

Zar je već prošlo pola sata?

"Može li mi netko objasniti što se ovdje događa?" Upitap je Liam, bez traga humora. Ostali su se polako počeli smirivati.

"Ummmmmm.." Produžila sam, ne znajući što reći. Liam je okrenuo očima.

"Prvo se miči s njega." Rekao je i ja sam se ustala. Jake je počeo lamatati rukama i nogama sve dok mu glava nije provirila te je tada duboko udahnuo i nešto promumljao.

"Skoro me ubila." Rekao je i ja sam okrenula očima. Uputio mi je smrtan pogled koji sam rado uzvratila. Liam je pročistio grlo.

"Jake. Diži se." Jake se dignuo bez riječi te sam mu isplazila jezik kad nije gledao. No uozbiljila sam se dok sam vidjela Liamov pogled. Da nas pogled može ubiti bili bismo deset metara pod zemljom. 

"No, hoće li tko objasniti?" Jake i ja smo se pogčedali te smo u trenu pokazivali prste jedan prema drugom.

"On mi je uzeo čokoladu!"

"Ona me počela ganjati!"

"Uzeo mi je i jogurt!"

"Skoro me ubila!" Na to sam ga pogledala.

"Ti si bacio vazu u mene! Skoro si me pogodio u glavu da nisam-"

"Dobro znaš zašto!" Rekao je ljuto i meni su se usta otvorila.

"Zbog tvoje kose?! Ti si me nasmrt-..."

I tako je počela prepirka. Više se nitko nije smijao nego su nas svi gledali otvorenih očiju. To jest, sve dok to nije prekinuo Liam.

"Dosta više!" Zavikao je, glas mu postavši dublji. Osjetila sam trnce te smo sada svi gledali u njega.

"Ponašate se ko mala djeca! Iritantni ste i neodgovorni. Začepite više ili ću vas ja začepiti." Moglo se jasno vidjeti na njegovom licu da je ljut. Vilica mu je bila stisnuta zajedno sa šakama. Ja i Jake smo se pogledali i kimnuli glavom. Liam je izjurio iz dnevnog boravka, najvjerojatnje u kuhinju. Jay, Mia i Emma su se pogledali i krenuli polagano za njim. Emma je uputila malen pogled prema Jakeu prije nego što je nestala iza vrata.

"Što je ovo sad bilo?" Promumljao je Jake i ja sam ga pogledala zbunjeno.

"Kako to misliš što je ovo sad bilo?" Jake me pogledao.

"Mislim, prije smo napravili puuno veća sranja od ovog i nikada nije bio ovoliko ljut."

"Huh."

"Dap." Rekao je i počeo si trljati bradu rukom razmišljajući. Kut usnice mu se malo podigao, kao da se dosjetio nečeg.

"Što?" Pitala sam te se trgnuo iz razmišljanja i pogledao me.

"Ništa." Rekao je i otišao iz dnevnog boravka ostavivši me zbunjenom.

Okeyyy onda.

Krenula sam za njima te sam polagano ušla u kuhinju. Zubima sam ugrizla unutrašnjost obraza. Iskreno, malo me još bilo strah. Liam je, kad je ljut, poprilično strašan....

Malo zgodan ALI najviše strašan. 

Uredu, možda mi se sviđa, malo, ali ipak, isto je sa gotovo pola ženskle populacije u školi. Da sam ja iznimka bi bilo čudno, računajući da sam ja doslovno jedina osoba iz škole, osim Jakea s kojom razgovara. Naravno, njegova grozna osobnost je minus. Zbog nekog razloga me ne podnosi, no to mi ne smeta toliko, računajući na okolnosti. Dobro je to što imam dobru kontrolu svojoh emocija.

Polako sam došla u kuhinju i sjela za stol zajedno sa ostalima.

"Trebalo ti je dosta." Liam je ne baš tako tiho promumljao.

Zaboravite ono što sam rekla prije. Mrzim ga.

Stisnula sam šake da mu se nešto 'slučajno'ne desi.

"Dobro kad smo si ovdje, vrijeme je da razgovaramo o važnoj temi. Naravno, svi znamo što je sutra." Započeo je i pogledao svakog od nas.

Čekaj, što je sutra?

I onda mi je sinulo. Liam je očito primjetio da sam se tek sad sjetila, no na svu sreću se suzdržao od komentara.

Samo mi se jedna stvar motala po glavi.

Sutra idemo u glavnu bazu, na razgovor s njihovim vođama.

***************************+

Okey! Hellou. Its me.

Dakle, malo sam razmišljala. Što mislite koja bi pjesma najbolje opisivala svakog od njih? Recite mi u komentarima, zanima me jer ja imam neke ideje! 

I nadam se da niste zaboravili na predhodnu obavijest.

Također, ta je obavijest dobila puno više čitanja od poglavlja prije nje, koje sam postavila isti dan, pa ako niste pročitali to poglavlje, bilo bi lijepo da se vratite!