Poziv na Hogvorts

Džini Vizli

- I koliko će ostati kod nas? - upita Džini, ne obraćajući pažnju na majčine primedbe o ocu na koje je već bila navikla.

- Ko? Aha, Hari, ovaj do polaska u školu, logično - odgovori joj majka.

Džini oseti mučninu u donjem delu stomaka. Do polaska u školu ima još tri nedelje, što znači da će Hari i ona to vreme provesti pod istim krovom. Od uzbuđenja nije imala apetit. Ona uze zalogaj dva, tek da se može reći da je nešto jela, a zatim ode u svoju sobu uz izgovor da je nenaspavana.

Jutro je brzo proletelo i svi svi se okupiše oko stola u trpezariji gde je gospođa Vizli postavljala tanjire i pribor za jelo. Dečaci su završili sa sređivanjem bašte i nestrpljivo čekali obrok. Džini je pomogla majci da se postavi sto, a zatim sede pored svog brata Persija, koji je dane provodio uglavnom u svojoj sobi i silazio samo da jede.

- Dobar dan svima - razdragani glas gospodina Vizlija ispuni prostoriju. Upravo se vratio sa svog posla u Ministarstvu magije.

- Vidim da imamo i gosta - primeti on gledajući u Harija.

- Zdravo, ja sam Hari Poter - reče Hari učtivo.

- Merlinove mi brade, Hari Poter - reče gospodin Vizli oduševljeno - ali, kada si stigao?

- Jutros! - ubaci se gospođa Vizli - i to kolima Arture, onim kolima za koja si mi rekao da samo želiš da ih rastaviš da vidiš kako rade.

Gospodin Vizli pocrvene pred napadom svoje žene.

- E pa tvoji sinovi su leteli tim kolima do Sarija i nazad - nastavi gospođa Vizli.

- Stvarno? Je li dobro išao? - gospodin Vizli uzbuđeno upita svoje sinove, ali onda primeti besan pogled svoje žene i nastavi pokušavajući da zvuči strogo - Ovaj, momci, to je bilo jako nepromišljeno s vaše strane.

Fred i Džordž su jedva zadržavali smeh. Srećom po gospodina Vizlija, neprijatnu situaciju prekide sova koja je upravo na sims prozora spustila nekoliko pisama. Persi je prvi dotrčao do prozora da preuzme poštu.

- Sa Hogvortsa su - izjavi Persi držeći u ruci koverte sa tamno crvenim pečatom - tu je i Harijevo.

- Dambldor uvek sve zna - reče gospodin Vizli fascinirano.

Persi spusti pisma na sto, a zatim napusti prostoriju držeći svoje pismo u ruci.

- Sigurno želi na miru da vidi da li je dobio asistentsku značku - reče Fred Džordžu gurajući ga laktom u rebro.

- Pašće u depresiju ako je ne dobije, pazi šta ti kažem - smejao se Džordž.

Za to vreme Džini je već uzela svoje pismo i pažljivo ga čitala. Nije ni primetila da Hari gleda u nju.

- Ti ove godine polaziš na Hogvorts? - upita je Hari, koji se sedeo preko puta nje.

Džini je trebalo par sekundi dok nije shvatila da se on zapravao njoj obratio.

- Šta? Ovaj, da jeste, polazim - uspela je da promuca pritom zamalo oborivši šolju sa čajem.

- Pogledaj ovo Hari, treba nam ceo komplet Lokhartovih knjiga - obrati se Ron Hariju.

Džini je iskoristila ovu priliku da na brzinu završi sa doručkom i ode u svoju sobu. Posmatrajući poster Čudnih sestara koji je visio sa plafona Džini se pitala da li će ikad uspeti normalno da se ponaša pred Harijem. U svakodnevnim situacijama bila je spontana i nasmejana. Rame uz rame sa svojom braćom letela je na metli dok su igrali improvizovani kvidič nedaleko od kuće. Čak se i par puta potukla sa Ronom. Ali kada je Hari prisutan, njene noge pretvaraju se u želatin, a misli u zamršeno klupko. Odjednom, ne zna više ni kako se zove. Ona još jednom stegnu pismo koje je držala u ruci, a koje je čekala od kada zna za sebe. Postoji još jedna stvar koja ju je radovala podjednako koliko i prisustvo Harija, a to je odlazak na Hogvorts. Prethodna godina bila je jako dosadna za nju jer je ostala u kući samo sa svojim roditeljima. Dva najstarija brata bila su u Rumuniji i Egiptu na svojim poslovima, dok su Persi, Fred, Džordž i Ron bili na Hogvortsu. Ove godine kreće i ona, i zato je sa nestrpljenjem očekivala prvi septembar.

Tri nedelje kasnije

Bio je poslednji dan avgusta. U kući Vizlijevih vladao je opšti haos jer ih je sutra očekivao odlazak do Kings Kros stanice i put na Hogvorts.

- Persi, da li si uzeo svoje čarape koje sam ti ostavila na stolici? - vikala je gospođa Vizli sa dna stepeništa.

- Jesam mama, sve sam spakovao - začu se nervozni glas iz Persijeve sobe.

- Vas dvojica - viknu gospođa Vizli na svoje sinove blizance - odmah da ste krenuli sa pakovanjem knjiga, nemamo sutra vremena, krećemo rano.

- Sve smo spakovali mama - odgovoriše joj u glas neodoljivo imitirajući svoj brata Persija.

Džini kojoj je dosadilo da sluša viku svoje porodice zatvori vrata sobe, a zatim zakopča poslednji kaiš na svom koferu. Pre dve nedelje posetili su Dijagon aleju i nabavili sve stvari neophodne za prvu godinu na Hogvortsu. Bilo je dosta polovnih stvari, ali Džini to nije smetalo jer je znala u kakvoj su finansijskoj situaciji njeni roditelji. Ona zatim sede za maleni sto kraj prozora i poče da piše u malu crnu svesku.

- Dragi dnevniče, sutra krećemo na Hogvorts, ne mogu da dočekam da odem. Da li si i ti nekada bio tamo?

Tragovi mastila ubzo nestadoše na papiru. Džini se nadvila nad papir i strpljivo čekala. Sekundu kasnije na papiru se pojavi rečenica.

- Išao sam i ja. Hogvorts je fascinantno mesto.

Džini se obradovala odgovoru i nastavila da piše sve dok joj se nije prispavalo. Tada je sakrila svoj dnevnik ispod jastuka, jer nije želela da ga iko pronađe. Iz nekog razloga, ni sa kim nije podelila tajnu o svom magičnom dnevniku i tajnom prijatelju koji živi u njemu. Bojala se da bi mogli da joj ga oduzmu. Sa tim mislima Džini utonu u san. Sanjala je da trči širokim kamenim hodnikom koji je bio osvetljen sa samo par baklji. Na kraju hodnika čekao ju je Hari sa gracioznom pticom na ramenu. U tom trenutku, nekoliko soba dalje, Harija iz sna probudi bol ožiljka.

* * *

Ponovo smo u kući Vizlijevih, ovaj put iz perspektive male Džini. Nadam se da vam se svidelo ovo poglavlje. Pišite utiske u komentarima. Takođe, možete predložiti o kome sledeće da pišem.

Da li je nekom od vas Džini omiljeni lik? I šta mislite o razlici između Džini iz knjige i one iz filma? Vaša mišljenja ostavite u komentaru.

Do sledećeg poglavlja, ćaos :***

p.s. Preporučite mi neke dobre Hari Poter priče (naše ili strane, nebitno), jer ja ih u poslednje vreme slabo nalazim. :(