FIANCÉ

Chapter 67.

Kod mene asap bitno je.

Ustala sam se s kreveta i ostavila otvorenu knjigu iz povijesti. Poruka je stigla od Veronike prije nekoliko sekundi. Otvorila sam ormar i na sebe navukla jaknu te sišla niz stepenice. Asap znači da je nešto stvarno bitno . Doviknula sam da idem do Veronike, mami koja je bila u kuhinji i izjurila kroz vrata. Do Veronike mi je trebalo desetak minuta što mi je davalo malo vremena da razmislim o čemu se radi. Kunem se,ako joj je Marko nešto napravio ugušiti ću ga na spavanju. I onda uništiti njegov auto. Ne kažu uzalud da je auto ponos svakog muškarca. Rukom sam prošla kroz kosu zaleći što je jučer nisam oprala jer je, po mojoj procjeni bila masna.

Danas nije bilo pretjerano toplo, tako da mi u crnim tajicama, bijeloj majici s nekim ispranim natpisom i jakni nije bilo vruče. Već sam smišljala razne scenarije u glavi dok sam skretala u njenu ulicu, a onda mi je srce palo u pete kada sam ugledala crni i bijeli Audi parkirane ispred njene kuće. Što će Marko i Jakov ovdje? Nervozno sam pokucala na vrata i nekoliko sekundi, koliko je Veroniki trebalo da otvori vrata, mi je trajalo cijelu vječnost.

''Što se dogodilo!?''-progurala sam se pokraj nje i ušla u dnevni boravak u kojem su sjedili Jakov i Marko veselo se smijući nečemu. Laknulo mi je, no i dalje nisam shvaćala zašto sam ovdje.-''Zašto si me zvala?''

''Nije ona.''-Veronika se samo smješkala s rukama prekriženim na prsima. Jakov se ustao i približio se meni.-''Ja sam.''-ruke je položio na moje nadlaktice i malčice pognuo.

''Zašto?''-skupila sam obrve ne shvaćajući ništa. Odmaknula sam se od njega i pogledala prvo Veroniku,a onda i Marka, no njih oboje su se veselo cerili.

''Jer sam ja bio toliko velikodušan i posudio vam stan na jednu noć.''-Marko se ustao i ispružio ključeve stana.-''Samo nemojte biti previše glasni imam same babe za susjede.''-nervozno sam se nasmijala na zadnji dio.

''Čekaj, čekaj.''-stavila sam ruke ispred sebe jer stvarno nisam ništa shvaćala.-''Tvoj stan?''-prstom sam uperila u Marka.-''Gdje ćeš ti spavat?''

''Ništa ne brini.''-Jakov je svojim rukama uhvatio moje.-''On ostaje ovdje. Imamo cijelu večer i noć za sebe. Klara misli da radim, ti ćeš svoje nazvati i reći da ostaješ kod Veronike prespavati i sve je riješeno.''-govorio je tiho, no znala sam da su Veronika i Marko već upoznati s planom. Nisam mislila da je ovo dobra ideja. Imala sam neki čudan osjećaj da bi sve moglo poći po krivu.-''Molim te ...''-oči su mu zasjale na trenutak što je bilo dovoljno da se predomislim i klimnem glavom. On je pomilovao moj obraz i otisnuo poljubac na mom čelu.-''U redu ona, mi idemo.''-ruku je omotao oko mojih ramena i okrenuo se prema ono dvoje.-''Hvala.''-široko se nasmijao pokazujući dva reda savršenih zuba.

''Vidimo se.''-mahnula sam im,a za nekoliko trenutaka smo se našli u autu. Nekoliko trenutaka je vladala tišina. Jedini zvuk bio je zvuk motora i drugih auti.

''Kako je bilo s Klarom na pregledu?''-Jakov je na nekoliko trenutaka skrenuo pogled na mene, a onda ga opet vratio na cestu.

''Zbilja te to zanima?''-skupio je obrve. Odmahnula sam glavom, stvarno me nije zanimalo niti sam željela slušati o tome, no ova tišina me počela gušiti. –''Što želiš raditi večeras?'' –promijenio je temu i skrenuo na parkiralište jedne zgrade. Visok neboder sa sigurno preko dvadeset katova, uzdizao se u redu s još nekoliko nižih nebodera.

''Imaš nešto u planu?''-on odmahne glavom i izađe iz auta.-''Neki film? Čula sam da je neki dobar horor izašao prije nekoliko dana.''-slegne ramenima i svojom rukom uhvati moju. Osmijeh mi skoči na lice jer to još nikada nije napravio. Nikada. Nije baš da smo imali prilike za to, no ovo je definitivno jedna.

''Nećeš se bojati?''-ugrize se za usnu i nasloni na zid pokraj dizala.

''Nećeš me čuvati?''-pitam pomalo izazovno. Istina je da sam se bojala horor filmova, no jednostavno sam sama sebi prkosila i uvjeravala se da je to samo film, no znam da ću kasnije skakati na svaki dašak vjetra koji zapuhne i pomakne zavjesu dok sam sama u kući.