FIANCÉ

Chapter 31.

Veronikina mama došla je po Emu oko dvadeset sati te smo Jakov i ja ostali sami. Budite dobri. Već sam mogla zamisliti Veroniku kako izgovara tu rečenicu i onda podiže i spušta obrve. Ja sam se uvukla u sobu,a Jakov je ostao dolje. Mučila sam se s fizikom. To je jedini od svih predmeta koji mi ne ide. Jedino iz fizike imam dva, dok iz niti jednog drugog predmeta nemam manje od četvorke. Već treći put sam razmatrala da pobacam sve knjige iz fizike kroz prozor i onda sjednem na avion i uzgajam alpake ostatak života. Uzdahnula sam i protrljala lice rukama. Sva sreća pa sam skinula šminku sa lica prije učenja,inače bi imala maskare po cijelom licu. Ponovno sam uzela knjigu i promatrala zadatak. Nije meni problem naštrebati teoriju, ali onda to primijeniti. Mrak mi pada na oči kada netko spomene fiziku. Ponovno je zadatak ispao krivo. Istrgnula sam papir iz bilježnice, zgužvala ga i bacila u smjeru koša za smeće. Na podu je bilo već desetak takvih loptica od papira. Nisam baš precizna u gađanju.

''Mučiš se?''-hrapavim glasom je rekao. Malo me prepao jer je to tada jedini zvuk bio onaj glas u mojoj glavi koji je i dalje navijao za alpake.

''Fizika me ubija. Doslovno.''-naslonila sam se na stol rukom. On je , s rukama u džepovima, došetao do mene i gledao u papire na mom stolu.

''Ajoj. Kada se samo sjetim fizike.''-skupio je obrve-''Mrzio sam fiziku. Volio bih ti pomoći ali ne znam kako.''-prošao je rukom kroz kosu i sjeo u podnožje mog kreveta. Zatvorila sam knjigu i bilježnicu i strpala ih na dno ladice.

''Teoriju znam, valjda će biti dva.''-kažem i legnem na krevet dodirujući pod nogama.

''Moliš se za dva?''

''Da, zadnjih pet godina koliko imam fiziku u školi.''-objasnim-''Ako dobijem jedan iz ovog testa sjedam na avion i idem uzgajati alpake.''-kažem mrtva ozbiljna. Jakov se kratko nasmije.

''Ne mogu te baš zamisliti s čizmama do koljena i lopatom u rukama.''-kaže.

''Lopatom?''

''Znaš za njihov izmet.''-skupim obrve zgađeno. Izdahnem bezvoljno.

''Možda bi mi bilo najbolje da budem striptizeta .''-jebem ti Ariana! Ponovno ti je jezik brži od pameti. Ne kaže se uzalud 'Ispeci pa reci', no to očito nije vrijedio za mene, nikada.

''Možda.''-slegnuo je ramenima i pogledao u mene preko ramena. Koji vrag? Sve sam očekivala, svaku moguću reakciju ali mrtvo hladno možda nisam.-''Šalim se Ariana.''-prasnuo je u smijeh-''Tvoja mama bi me zadavila kada bi čula da te potičem na prostituciju.''-nervozno se nasmijem kako njegova rečenica ne bi ostala visjeti u zraku.-''Često čuvaš Emu?''

''Pomažem Veroniki čuvati je. Možda sam je čuvala dva ili tri puta sama.''

''Voliš djecu?''-klimnem glavom

''Ti?''-klimne glavom u potvrdom smislu-''Znači da bih uskoro mogla postati teta.''-našalim se i bocnem ga u rame. Više nisam ležala već sjedila.

''Da ... nisam baš siguran u to.''-počešao se po zatiljku-''... Klara se želi posvetiti poslu i fakultetu.''- sve što sam rekla je bilo jedno razočarano 'O'. Mogu tek zamisliti kako je njemu. Želi djecu no Klara se tome protivi. Nikada nije voljela djecu, ni starce. Zapravo Klara je bila ona bitchi girl koja mrzi sve i ne vidi dalje od svog nosa.-''Bi li ti htjela imati djecu?''-pogled je usmjerio u mene.

''Da. Puno njih. Troje ili četvero.''-nasmijala sam se zamišljajući mene i njega kao roditelje. Onda sam shvatila kako je to zapravo bolesno.

''Da, i ja sam za više djece. Što više to veselije zar ne?''-nasmijao se pokazujući zube. Tu je pala svaka moja linija otpora protiv tog čovjeka. Bio je toliko divana osoba, izvana ali i iznutra. Bili smo blizu, tako blizu, dodirivali smo se ramenima, gledali jedno u drugo. Osmijeh mu je nestao s lica i pretvorio se u ravnu crtu, pomalo otvorenu. Takao sam to željela napraviti, tako sam željela spojiti svoje usne s njegovima. Približio mi se. Kunem se, približio mi se. Ali smo za koji milimetra, no približio se. I on je to htio, htio me poljubiti. I ja sam se pomaknula prema njemu, isto za samo koji milimetar. Već sljedeći trenutak mogli smo završiti ljubeći se. Mogli smo. A onda je grom proparao nebom i proparao moje uši. Doslovno sam odskočila unatrag,dalje od Jakova. Brzo sam se ustala i prošla rukom kroz kosu. –''Trebao bih te ostaviti da učiš.''-rekao je i ustao s mog kreveta. Bio je smeten. Još jedan udarac groma se čuo. Okrenuo se natrag prema meni-''Ne bojiš se gromova zar ne?''-pitao je tiho, nježno. Odmahnula sam glavom u negativnom smislu. Nisam lagala. Ne bojim se gromova. Izgledalo je kao da želi reći još nešto no odustao je i izašao iz moje sobe. Samo sam se uvukla u krevet i zagrlila jastuk. Koji sam ja idiot. Pokušala sam poljubiti Klarinog zaručnika. Možda bih mu se trebala ispričati. Ispričati se za poljubac? Pokušaj poljubca? Tko to radi? Ne, neću mu se ispričati. Jednostavno ću to ignorirati sve dok on to ne spomene,ako spomene. Što ako jednostavno dođe Klari i kaže 'Tvoja sestra me pokušala poljubiti.' Ne, ne bi on to napravio. Nije on takav. Ili je? Više nisam bila u ništa sigurna. Nisam bila sigurna u to je li se on uopće prvi pomaknuo prema meni ili sam ja to sebi umislila. Nisam bila sigurna znam li fiziku za dvojku. Zatvorila sam oči. Uvijek možeš uzgajati alpake.