FIANCÉ

Chapter 9.

''Čekam te već deset minuta.''-kaže kad izađem iz škole.

''Išla sam u knjižnicu.''-odgovorim i nastavim hodati,a on krene za mnom.

''Fuj, tko još ide tamo.''-preokrenem očima. Užasno me živcira.

''Osobe kojima je stalo do ocjene. Ne želim završiti kopajući kanale kao što ćeš ti.''

''To je bilo nisko.''-kaže s nekim čudnim smiješkom. Nisam odgovorila, ide mi na živce užasno. No stvarno me zanimalo kako će Jakov reagirati. Protresem glavom. Kako bi trebao reagirati Ariana? To što ti je omotao ruku ne znači ništa. To mu je posao.

''Slušaš li me?''-pitanjem me vrati u realnost. Skupim obrve te o preokrene očima-''Pitam što si radila s rukom lutko.''-skoro sam se pobljuvala na ovo lutko. Zvučalo je tako prljavo na njegovim usnama.

''Lutko?''-podignem obrvu. On se samo nasmije.-''Porezala sam se.''-odgovorim. Nakon nekoliko minuta hoda našli smo se ispred moje kuće . Gurnem ključ u bravu kada shvatim da su vrata već otključana. Inače nema nikoga doma u ovo doba. Jakov. Otvorim vrata i uđem, Karlo uđe za mnom i zatvori vrata.

''U imaš fensi kuću.''-krevelji se.

''Hej.''-iza vrata pojavi se Jakov. Na sebi je imao tamno crvenu majicu s V-izrezom koja je isticala njegove mišiće. Karlo je bio sitniji nego on, ali niži za pola glave. Prekriži ruke na prsima

''Hej.''-pozdravim i vidim da gleda u Karla.

''Ja sam Karlo.''-ispruži ruku. Jakov bezizražajno pogleda u njegovu ruku pa u Karla i nakon nekoliko sekundi stisne mu ruku te se rukuju.

''Jakov.''-kaže bezizražajno. Pusti mu ruku te je vrati u početan položaj i usmjeri pogled prema meni kao da očekuje objašnjenje.

''Idemo u moju sobu. Imamo projekt za školu.''-Jakov podigne obrve. Ne znam što je time htio postići.

 Krenem prema stepenicama,a Karlo za mnom.

''Pazite što radite.''-kaže malo glasnije sa dna stepenica s nekom strogoćom u glasu. Uđem u sobu,a Karlo odmah sjedne na moj krevet i u ruke uzme čipkasti grudnjak koji je bio na krevetu. Otmem mu ga iz ruku i ubacim u ormar.

''Zaštitnički stariji brat?''-pita misleći na Jakova.

''Nije mi brat. To je sestrin zaručnik.''-pogleda me s ozbiljni izrazom lica na kratko,a onda skrene pogled skenirajući moju sobu, kao da želi nešto pronaći.-''Izađi van.''-kažem i otvorim ormar.

''Zašto?''-pita

''Moram se presvući.''-iz ormara uzmem iste tajice i majicu koje sam nosila jučer i okrenem se prema njemu. On se nasmije.

''Meni ne smeta da se ovdje obučeš.''-zagrize usnicu. Kako predvidljivo.

''Izađi van.''-s negodovanjem se ustane i izađe iz sobe no ne zatvori vrata. Zatvorim za njim i sa sebe skinem traperice i bluzu koju sam imala u školi. Navukla sam na sebe tajice i majicu i kosu pokupila u neurednu punđu.-''Možeš ući''-viknula sam te je on nakon nekoliko trenutaka ponovno sjedio na mom krevetu.

''Imaš fesni sobu.''-progovorio je. Legao je na moj krevet još uvijek nogama dodirujući pod.

''Dolje si rekao da imam fensi kuću.''

''I imaš. Fensi kuću i fensi sobu.''-kao papiga ponavljao je svoje riječi

''Prestani. Fensi je glupa i djetinjasta riječ.''-preokrenula sam očima i sjela u uredsku stolicu pokraj pisaćeg stola i otvorila laptop koji se nalazio na njemu.

''Nije. Fensi zvuči... fensi.''-rekao je. Zatvorila sam oči i uzdahnula. Ovo će biti dugo poslijepodne.

Kao što sam rekla da će biti dugo poslijepodne, bilo je. Potrajalo je toliko dugo da je mama došla u sobu pozvati nas na večeru.

''Nismo gladni ...''-kažem no Karlo se ubaci u razgovor

''Da, volio bih večerati s vama.''- prostrijelim ga pogledom na što se on samo nasmije ne pokazujući zube. Mama je krenula van iz sobe, a Karlo za njom. Jednu ruku sam prekrižila na prsima, a drugom stisnula korijen nosa. Samo mi je to trebalo. Sustignem mamu i Karla na stepenicama i uđemo u kuhinju .

''Arianin prijatelj će večerati s nama.''-kaže kako bi obavijestila Klaru, tatu i Jakova koji su već sjedili za stolom. Bez da ih pogledam sjednem na svoje uobičajeno mjesto, preko puta Jakova. Karlo je sjeo pokraj mene.

''Ima li Arianin prijatelj ime?''-progovori tata. Mama je na stol stavila špagete i mljeveno meso te zdjelu s parmezanom.

''Karlo.''-oglasi se Jakov. Klara ga pogleda, kao da traži objašnjenje-''Upoznali smo se danas kada su došli.''-kaže i pogleda u mene a onda pažnju usmjeri na svoj tanjur. Jeli smo u tišini nekoliko minuta, a onda se Karlo oglasio.

''Ariana, ideš li na Lukin tulum?''-podigla sam ogled s tanjura i proletjela pogledom po licima ostalih prisutnih.

''Lukin tulum ... aha da pozvao me, ali nisam sigurna da ću ići.''-kažem i stavim zalogaj u usta. Naravno da ću ići, pomislim.

''Onda, Karlo, treniraš li nešto?''-mama pogleda u njega očekujući odgovor na njeno pitanje.

''Da, nogomet.''-odgovori

''Jesi li kapetan?''-ubaci se Klara

''Ne, kapetan je Luka. On je četvrta godina, ali nagodinu ću ja biti kapetan.''-kaže zadovoljan sobom. Večera je protekla u tišini, još su postavili koje pitanje Karlu ili meni no nitko nije bio naporan.