Poziv na Hogvorts

Hermiona Grejndžer

London, jun 1991.

- Trenutna temperatura u gradu je 33 stepena, ali se uveče očekuje blago zahlađenje uz moguću prolaznu kišu - euforični glas spikera sa radija razlegao se dvorištem - uživajte u ovom vrelom letnjem danu uz naše pesme. - Glas spikera prekinuše početni tonovi lagane balade „Everything I do".

- Naravno da će pasti kiša - reče lenjo čovek koji je sedeo u dvorištu i slušao radio. - Ni leti nas ne zaobilazi.

- Ovo je London - reče njegova žena, koju je izgleda zabavljala muževljeva frustracija - kakvu klimu očekuješ?

Gospodin i gospođa Grejndžer provodili su subotnje popodne odmarajući se on naporne sedmice. Sedeli su u dvorištu ispred svoje kuće, slušajući radio i ispijajući ledeni čaj. Oboje su bili zubari i radili su zajedno u poznatoj zubarskoj ordinaciji. Upravo su raspravljali o izuzetno napornom pacijentu kojeg je gospođa Grejndžer imala, kada im razgovor prekinu tresak koji je dopreo kroz otvoren prozor dnevne sobe.

- Ja ću - reče gospođa Grejndžer ustajući sa stolice i uputivši se ka ulaznim vratima - šta li je sad polomila.

Nekoliko minuta pre toga, u dnevnu sobu kuće Grejndžerovih ušetala je jedanaestogodišnja devojčica kovrdžave kose, ćerka Grejndžerovih. Bila je na letnjem raspustu, ali umesto da ga koristi kako bi po ceo dan bila napolju igrajući se sa drugom decom, ona je radije ostajala kući, uglavnom čitajući knjige. Upravo je krenula do kuhinje, kada joj za oko zapade knjiga koja se nalazila na najvišoj polici u sobi.

- Znači tu je mama sakrila knjigu - pomisli devojčica, osmehnuvši se - pa baš je izabrala skrovito mesto, nema šta.

Bila je to knjiga „Veštice - istina ili mit". Devojčica ju je ugledala nekoliko dana ranije, na uličnoj rasprodaji. Ni sama nije mogla da razume zašto ju je toliko privukao naslov. Iskoristila je priliku kada je gospođa Grejndžer razgledala tezgu sa kulinarskim knjigama, i brzo je kupila. Kasnije se ispostavilo da to baš i nije bila dobra ideja, jer je gospođa Grejndžer smatrala da to nije knjiga za jedanaestogodišnju devojčicu. Zato ju je sklonila na najvišu policu kako njena ćerka ne bi mogla da je dohvati.

Devojčica u tren oka privuče stolicu, kako bi dohvatila knjigu. Međutim, ni sa stolice nije uspela da je dohvati. Razočarano siđe sa stolice, vrati je na mesto i stade da posmatra knjigu frustrirano i besno. Sama činjenica da joj je čitanje te knjige bilo zabranjeno privlačilo ju je više nego sadržaj same knjige. Devojčica napući usne besno gledajući ka polici.

- Kad bih samo mogla nekako da je dohvatim - mislila je.

I u tom trenutku, knjiga ispade iz police, kao da je gurnuta, i uz glasan tesak pade na pod. Pre nego što je devojčica shvatila šta se desilo u sobu ulete njena majka.

Gospođa Grejndžer pogleda u svoju ćerku, a zatim u knjigu na podu.

- Hermiona! - ljutit glas gospođe Grejndžer ispuni prostoriju- mogla si da se povrediš!

- Ali nisam ništa uradila - branila se devojčica - knjiga je sama pala.

- Kako da ne gospođice - ljutila se majka - od svih knjiga, baš je ova pala, i to sasvim slučajno.

Gospođa Grejndžer podiže knjigu sa poda i vrati je gde je bila.

- Samo sam pomislila kako želim da je dohvatim i ona je sama pala - pravdala se Hermiona, međutim, ni sama nije bila ubeđena u ono što govori.

Knjige ne mogu same od sebe pasti samo zato što je ona to poželela, mislila je.

- Devojke, izađite napolje na trenutak - glas gospodina Grejndžera prekinu Hermionu u razmišljanju.