I slept with my boss ~ h.s. (paused)

09. "Zaboravi"

"Kako misliš ne ideš danas na posao?" - Andrea iznenađeno upita.

"Javila sam im. Rekla sam da se ne osjećam baš najbolje." - Bethany je jednostavno odgovorila, jer joj je bilo svejedno.

"Dobro, ali to nije uredu." - Andrea nije opravdavala Bethany'ino izostajanje bez razloga.

Njihov razgovor prekinulo je zvono na vratima. Bethany se pridigla kako bi otvorila i vidjela ko je.
Ispred vrata je stajao Dylan. Bilo joj je jako čudno to da se pojavio na njenim vratima.

"Hej." - ona nasmiješeno izusti.

"Hej, Beth. Vjerovatno se pitaš šta radim ispred tvojih vrata. Bio sam u blizini, pa sam pomislio da možda želiš malo prošetati?"

"Može. Dobro bi mi došla jedna šetnja. Idem se obući, a ti možeš ući da me sačekaš."

Odjurila je do sobe, kako bi obukla nešto prikladno za polje. Odlučila se za topli džemper, uske pantole i kratku, vunenu jaknicu.

"Uh, izvini, nisam te vidjela." - Andrea uskliknu kada ugleda Dylana ispred vrata kako stoji.

"Ništa. Ja sam Dylan." - pružio joj je ruku.

"Andrea, drago mi je." - činilo joj se na sekund da su ruke zadržali i više nego što je bilo potrebno.

Bethany kada ih je vidjela zastala je na tren, a onda im prišla. Posumnjala je, jer su se nakon njenog dolaska ponašali veoma čudno, ali je odlučila to ostaviti za kasnije.

"Andrea, hoćeš ti s nama?" - Bethany zastade.

"Ne, ne bih rekla. Suviše učenja, suviše ispita..." - tužno se nasmijala i srdačno ih pozdravila.

"Nisam znao da ti je cimerka tako dobra..." - Dylan progovori.

"Znači tako? Bili ste mi odmah sumnjivi." - Bethany se slatko nasmija.

"Sumnjivi? Pa lijepa djevojka, imam pravo uputiti joj kompliment."

"Da, da..." - smijala se. "Kako volim tvoj osmijeh." - Dylan nadoda.

"I ja isto." - oboje su se nasmijali.

"Šta ima kod tebe?"

"Ništa posebno." - Bethany reče, ne baš uvjerljivo.

"Čuo sam da si bila na nekoj zabavi nedavno."

"Ma da... Bilo je fino." - Bethany iznenađena činjenicom da Dylan zna za njenu zabavu. Nije željela saznati kako je došao do te informacije.

"Išla si sa svojim šefom?" - nastavljao je.

"Imam pravo na to." - Bethany je već počelo nervirati što Dylan idalje razgovara o toj zabavi, koju je ona silno željela zaboraviti.

"Idem po pecivo." - ušla je u manju pekaru.

Bila je iznervirana, a to je najmanje željela kada je pristala da izađe. Svaki put kad bi se sjetila te noći u stomaku bi joj se budila razni osjećaji. Nije joj se sviđalo to. Željela je da zaboravi tu grešku, željela je da ju ostavi u prošlosti i ne vraća joj se, ali kada bi htjela da je zaboravi samo bi još više razmišljala o njoj. Iz vana izgledalo je sve uobičajeno, ali unutar nje budli su se vulkani. Bilo je previše emocija. Jedna koju je najviše mrzila je ta da možda i osjeća nešto prema njemu.

(...)

"Priredit ćemo zabavu sa večerom, šta misliš?" - govorila je Selena, dok je na usne nanosila karmin.

Zamišljeno je stajao pokraj prozora. Mučila ga je jedna stvar. Sjetio se scene sa Bethany i kada joj je rekao da je to bio obični seks, nije baš bio siguran u to. Mrzio je činjenicu da je prevario zaručnicu, a ono što ga je još više izjedalo je da tako jebeno uživao u toj grešci. Pogladio se po bradi. Sjetio se nje. Malene djevojke, koja mu se krije po srcu otkako je došla. Namjerno ili ne, nije je mogao izbaciti iz svojih misli.