I slept with my boss ~ h.s. (paused)

04. "Da li se poznajemo?"

"Zdravo, draga." - Joss dražesno progovori, nakon što se Bethany našla u predsoblju.

"Dobar dan." - polako se odmotavala, jer dan je bio poprilično hladniji nego inače.

Spustila je svoje stvari u gostinjsku sobu i spremila se pronaći Harry'a zbog njenog mobilnog.
Kretala se kroz kuću, skenirajući sve sobe, neće li ga napokon ugledati.

"Tražiš nešto?" - duboki muški jutarnji glas, učini da Bethany zadrhti.

"Zdravo." - osmjehnu se nelagodno.

Iz svog džepa je izvukao mobitel i vrtio ga po svojim rukama.

"Izvoli." - pružio joj je sivu spravu u ruke, te tako dobio neočekivani zagrljaj od Bethany.

"Hvala ti! Hvala!" - ushićeno ga je obrgrlila svojim rukama, ne shvatajući šta zapravo radi.

"Uredu je."

Bethany se brzo pribrala i odmakla, sa rumenim obrazima.

"Mislim da si dobila poruku, a ja sada idem, zbogom."

Bethany je sumnjičavo upalila svoj telefon, međutim nigdje nije bilo notifikacije za poruku. Otvorila je maleno 'pismo' i ugledala ime Dylan, a onda i da je poruka već otvorena. Nije znala da li je više uzrujalo ime ispisano na ekranu ili pak to što je već neko pročitao.

"Nije valjda." - tiho je progovorila sebi u njedra. Shvatila je zašto je tako brzo nestao iz stana, ali odlučila se najprije fokusirati na poruku od njenog bivšeg dečka.

"Beth. Znam da je ova poruka došla kao iz vedra neba, ali zaista bih te volio vidjeti. xx"

Tiho je pročitala, ali činilo se kao da je neko čuo njen šapat.

"Ko bi te volio vidjeti?" - Joss se iznenada našla pored Bethany, buljeći u ekran.

"Ma... stari prijatelj." - nesigurno se nasmiješila.

"Stari prijatelj ili bivši dečko?" - Joss je prokužila Beth u sekundi, jer dovoljno je ona imala godina i iskustva da bi shvatila kada neko krije istinu.

"Da. Želi da izađemo. Nisam ga vidjela jako dugo. Šta misliš?"

"Idi!" - Bethany je u čudu pogledala sičušnu ženicu pored sebe. "Jeste sigurni?"

"Naravno, nemaš šta izgubiti." - širok osmijeh se našao na njenom licu.

"Upravu ste! Pristat ću." - brzo je otipkala mjesto i vrijeme, te spremila mobilni u svoj džep.

(...)

Presvlačila je novu postelju bračnog kreveta, koji je bio ogroman. Razmišljala je o mnogim stvarima, dok sjedila na njemu. Kada je zamislila Harry'a bez majice na licu joj je pobjegao maleni osmijeh, ali onda se sjetila da je to posljednje o čemu treba da razmišlja te se brzo uhvatila posla, kako bi završila sve na vrijeme i pojavila se na sastanku.

Prišla je Seleninom ormaru. Ormaru koji je bio kao njen čitav stan, police sa potpeticama, raznih vrsta, a onda sa druge strane pak razni kaputi, bunde, u visokom providnom ormaru niz dugih uskih haljina. Vješalice kraj prozora su bile pune obješenih torbica i modnih dodataka. Bethany se osjećala kao da je ušla u butik, a ne ormar.

Posegnula je za bež salonkama, samo ih je htjela pogledati iz bliza. Popela se na vrh svojih prstiju i samo što ih je trebala dohvatiti... čitava polica se srušila, a Bethany je završila na podu zatrpana štiklama. Polako se pridigla i ugledala par rana na svojim rukama, i malenu ogrebotinu na čelu. Čovjek bi pomislio da je preživjela napad lavova, a ne par visokih potpetica.