Nova šansa - |Završena| #2

9. dio

■LINDA POV■

Maksim je svaki dan kod mene, ali se ništa posebno nije desilo između nas osim što smo jednom bili jako blizu poljupca, ali onda nas je zvono na vratima prekinulo i Sofijin dolazak.

Sada sam ga pozvala da dođe kod mene jer mi je dosadno, a znamo provesti kvalitetno vrijeme zajedno pa čak i kada je to samo razgovor. Napokon! Polako ustanem s kreveta te dođem do vrata i iza njih ugledam, nikoga drugo nego njega s kutijom u ruci i osmijehom na licu.

"Ovo je za tebe, princezo.. da ne budeš gladna."

Udahnem duboko na pomen hrane jer zaista zadnjih dana sam samo gladna i mislim da bih pojela sve što imam u kući da nemam kontrolu. Ona me jedina spašava.

"Nisi trebao da se zamaraš.."

"Kakvo je to zamaranje, samo sam hranu pokupio prije nego što ću doći ovamo."

Slegnem ramenima te kutiju otvorim i kada miris piletine uđe u nosnice, ništa nije bilo važnije nego da sjednem i jedem. Gledao me je s osmijehom na licu, a onda je skinuo jaknu i sjeo na stolicu preko puta moje.

"Prijatno!"

"Mhm."

Promrmljam punih usta, ni ne pomislivši da ga ponudim, a on mi je donio hranu. Znam da razumije i da je gladan, kupio bi sebi, zar ne? Dok sam strastveno uživala u hrani, gledala sam u njega koji se jedva suzdržavao da ne puknem od smijeha.

"Volim tvoj osmijeh."

Njegove oči odišu posebnim sjajem u zadnje vrijeme.. kao da se zaljubio, kao da osjećam iskrenu ljubav s njegove strane, ali moja ljubav je posvećena hrani.. drugu osobu neću spominjati.

"Nisi me zagrlila kada sam došao, znaš.."

Požali se na mene i tek onda shvatim da sam preskočila pozdrav.

"Hrana mi je prioritet. Trebaš da znaš."

Ugrize se za usnu, neprimjetno, ali moje oko sve vidi, morala sam se oblizati jer je ipak ukus i na usnama ostao. Ne smije ništa da se ne iskoristi!

"Nikada nisam vidio trudnicu koja je više seksualno privlačna, Linda."

Gromoglasan osmijeh siđe s mojih usana. Imam previše kilograma viška, ogromna sam, debela.. ali sve dok znam da je zbog moje bebe, ne smeta mi. Nemam komplekse kao što većina ima ili sam pogrešno informirana.

"To znači da si gledao druge trudnice."

Ravnim tonom izgovorim, stapajući pogled s njegovim očima boje nema. Možda su mi se po prvi put u životu nečije oči, a da nisu smeđe boje, dopale. Nekako.. milo me gleda s njima, a u nekim trenutcima iz toga preraste u strast i mislim da bih skočila na njega da nisam.. nebitno!

"Kako ću shvatiti ovu rečenicu?"

Podignem obrvu, ne znajući na šta ga asocira.

"Hoćeš li biti bar malo ljubomorna ako slažem i kažem da sam ih gledao?"

Odmahnem glavom.

"Neću biti ljubomorna jer ću znati da je laž."

Ustanem i sklonim stol pa prođem pored njega s namjerom da odem u dnevnu, ali me njegova ruka, držeći moju, spriječi da pravim dalje korake. Njegovo tijelo se našlo tik uz moje koje je zadrhtalo zbog blizine. Nisam navikla da je netko drugi blizu mene.. ili možda lažem. Možda samo ne želim priznati da mi njegova blizina prija.

"A šta ako nije laž?"

Dahovi su nam se miješali, a usne su željele probati njegove. Jedan je život, trebamo ga iskoristiti, maksimalno. Dlanove je držao na mojim obrazima i gutao me pogledao, ali mi ne smeta čak mi prija i želim da traje.

"Mislim da ti nijedna drugarica osim mene nije trudna.."

"Ali ti mi nisi drugarica."

Šapne mi na uho pa vrati pogled na moj, držala sam ruke na njegovim prsima i nisam ga gurnula od sebe. Željela sam da ga primaknem, ali sam se plašila.. ne bih mogla podnijeti da još jednom zavolim pa ga izgubim.

"Jesam. Drugarica sam ti."

"Sve dok drhtimo od želje jedno za drugim, ne možemo biti samo prijatelji.."

"Želim da ti budem drugarica."

Naučila sam da radim protiv sebe i ti to nikada nećeš saznati. Uostalom, ne trebaš znati kako te gledam, da si mi počeo provoditi sve više vremena u mislima. Ostaviti ću te uskraćenog za tu informaciju.

"Želim da mi budeš ljubav."

Usne su nam zadrhtale od čežnje koja je postajala sve veća između nas, željela sam probati njegove usne i da nikada ne ode od mene, ali koliko je to moguće? Hoće li nekada poželjeti da se oženi i dobije svoje dijete?

"Maksim.."

Tiho ga dozevem i približim usne njegovima, milimetri su nas dijelili od poljupca te sam u tom trenutku čula zvono na vratima, što me je natjeralo da se odmah odmaknem od njega i krenem prema vratima, ali njegova ruka na mojoj. Stanem. Okrenem se prema njemu.

"Možeš li mi pokloniti samo nekoliko trenutaka?"

Znala sam šta želi. Željela sam i ja isto, ali nije pravi trenutak. Nastavim koračati ka vratima s mislima o njemu.. o nama.