Zamijenjen🔚

XXII Poglavlje

Skačem iz kreveta sva nabrijana, luda. 

" E sad će viditi svog Boga. Jebem li mu rod i porod". 

Nabrajam sama sebi u bradu,jer nemogu si pomoći. Ubi me onaj pivac u glavu. Kukuriče li kukuriče. Jebo majku kome li više zavija, zavijali mu dabogda da mu zavijali. 

Došepam do verande i onom štakom zamahnem, ali jebo majku ništa mu samo stao još više zavijati. Pa ima da izludim uz ovog poglavicu od pivca, od onog ludog ovna i cijele retardirane mi obitelji. 

Jebem ja njemu sve, vrištim za njim kad me prene glas; 

" Jesi si to napokon našla nekoga za razgovor. Mislim da te razumije"? 

Okrenem se i vidim ono dvoje zla. Pa zar i u pola pet imaju snage za maltretirati ljude. Mada kad malo bolje pogledam vidim da oka nisu sklopili. Očito iz izlaska pa pravo meni. Bože dragi ako neću prolupati. 

" Što vas dva propuha hoćete ranije"? 

Cerekaju se ta dva idiota isto maniti, a kad malo bolje razmislim postoji mogućnost da me nisu ni shvatili. Ipak su to Ličke pene. 

Okrenem očima pa se uputim prema kući, ali me dočeka kamen koji mi proleti pored glave. Okrenem se prema njima i njihovom glasnom smijehu. 

" Što je? Baš i nisi hrabra kad ti nema onog kretenčića pored tebe"? 

Progovori onaj kreten od mog brata koji toliko trokira da ga i sama jedva razumijem. 

Shvatim kako su pijani kao mace, pa odlučim prešutjeti sve, jer tko zna za što je stoka sve sposobna. Taman da ću opet krenuti javi se ona kuja; 

" Ne ideš ti nigdje dok nam ne vratiš naše". 

Opet to prešutim, a da mi je cijela noga vidjeli bi svoga Boga, ali idioti ne odustaju. Sve su mi bliže i bliže. Sve se jače i jače smijulje, a u meni kuha li kuha. Taman kad sam udahnula da im svašta izgovorim baba se pojavi pored mene; 

" Šta je đavli. Šta tražite vamo ranije"? 

Odmjerava ih još u kućnoj haljini u kojoj spava, sirota nije stigla ni zube staviti što kod njih izazove još jači smijeh; 

" Bogati baba morat ćeš na tečaj iz Hrvatskog jezika. Nitko te ne razumi šta laprdaš". 

Kaže ono govno od brata mi. Sve mogu podnijeti, ali da babu vrijeđaš i omalovažavaš e to ne mogu. 

Vidim da se babi tuga nastanjuje u očima, dok se njih dvoje bolesnika smiju. 

Uzmem onaj isti kamen koji su bacili na mene i zavitlam ga na njih dvoje i srećom pogodim idiota direktno u koljeno. 

Jaukne on, presavija se isto koda sam mu kran bacila na nogu, a ne kamen, ali u meni i dalje ludilo vlada; 

" Šta je kretenu? Sad više nisi tako hrabar? Šta cviliš kao pičkica"? 

Pitam ga hodajući prema njima, jer tlak mi je otišao u crveno. Sad ću ih zgaziti. 

Dođem do njih dok se on još previja u bolovima, pa zamahnem štakom i opletem po rebrima, malo jednog pa malo drugog. 

Cvile oboje bježeći od mene. Uh da nemam ovaj gips točno bi ih razapela. 

" Kurvo jedna zapamti današnji dan". 

" Hoću, ali i ti ga zapamti jer više onu staru Tinu nećeš vidjeti. Zgazit ću vas di god vas sretnem, stoko pokvarena". 

Kažem šepajući za njima, ali umaknu mi, a to me još više naljuti.