Zamijenjen🔚

XII Poglavlje

„ Tina“!

Čujem i vidim, ali ne vjerujem. Dali je ovo moguće, dali se ovo stvarno dešava. Zar niti toliko kilometara nemam mira od njega. Dali se ovo netko poigrava sa mnom, dali su mi zvijezde toliko loše naklonjene.

Gledam u te prodorne plave oči, gledam u to predivno lice, gledam i pitam se zašto je meni poslan da me muči, zašto je meni poslan da uznemiruje moj već nevoljeni svijet.

Čujem babu iza sebe, ali ne mogu se sabrati, jednostavno se ne mogu više praviti i glumiti. Najrađe bih pobjegla, od sebe, od njega, od cijele ove situacije.

„ Moj sinko, jesu oba glavna? A je ih mater lipe rodi“.

Kaže baba pa tri puta pljune na njih. Ona smatra da je to za sreću, a najviše imaju sreće jer se baba nije najela češnjaka, bilo mi im onda zapljuvavanja i protiv uroka.

Trkne me baba rukom, ali kad vidi moje lice osmjeh joj zamre;

„ Dite moje jesi li u red“?

Kimam babi, a vjerujem da me sekunde dijele od pucanja.

Osjetim ga iza sebe, a na moju veliku žalost vidim da i baba pomalo kopča. Prebacuje pogled s mene na njega pa obratno;

„ Jesi ti onaj đava što moje janje žalosti“?

Pita ga stavljajući ruke preko prsa i pri tome daje do znanja da mu je bolje da progovori.

„ Ja, ovaj“…

Vidim ja da se on izgubio pred babinim autoritetom kad se Gabrijel javi;

„ Ja nisam znao da se vas dvoje znate. Dali postoji kakav problem“?

Baba ga pogleda milo smješkajući mu se, a onda prebaci pogled na Petra i uozbilji se;

„ Ti, polazi u kuću se te đava nosi“.

Gleda on u nju sav u strahu kad mu ona kao malom djetetu pokaže prstom prema kući. Okrene se on prema meni zazivajući moje ime, ali baba je neumorna;

„ Ajde đavle, prvo ja, a onda ona, ako će tit“.

Uputi se on prema kući uz babin strogi pogled, a ja ostanem s Gabrijelom kojem moram dati bar neko obrazloženje.

Okrenem se prema njemu, a on već čeka podignutom obrvom u znaku upitnika. Udahnem pa ga pozovem u šetnju na istu onu livadu u kojoj sam uživala do maloprije.

Sjednemo na travu bacajući pogled prema njemu, a on već u deliriju. Osmjehnem mu se jer jako dobro znam kako ta livada utječe na ljude. Žao mi je prekidati tu njegovu idilu, ali u redu je da s njim ljudski porazgovaram, da mu sve kažem bez obzira na ishod.

Oni su bili i više nego susretljivi prema meni, pružili mi ruku kad mi je najviše trebalo, prelazili preko mog neznanja. Ne mogu to prešutjeti, ne mogu im to napraviti.

„ Gabrijel, znaš, prvo stvarno nisam znala da ti je to brat. Nikad te ne bi dovela u neugodnu situaciju. Znaš da ste mi jako dragi i ti i tvoj otac“.

„ Znam ja to sve mila, ali nisam znao da znaš Petra“.

„ Kako misliš nisi znao. Pa jesmo bili kod brata ti u firmi kad je on bio. Još je prvi put rekao da mijenja gospodina Horvata“.

Imam osjećaj da dva retardirana lika pokušavaju uspostaviti kontakt. Pa što to on mene zajebaje. Bio prisutan skoro svaki put i sad kaže da nije znao da se znamo. Tko je tu sad lud. Da možda nije dementan, hm.

„ Pa da Tina bio je moj brat Mario jer rođak nije mogao, a taj dio vodi i isto se preziva Horvat, ali je Mariu Maša zapela za oko pa se na svakom sljedećem sastanku on pojavio“.