U kriminalu nema osjećaja《I sezona》 - Završena

Cijenim iskrenost.

■ANA POV■
Naslonim glavu na njegovo rame pa on prebaci ruku preko mojih ramena dok moja druga ruka ostane u njegovoj ruci. Spustim glavu prema rukama pa se trznem na samu pomisao šta sam uradila s njim. Udahni duboko, nisi ništa uradila samo si se nagela na njega. Ispravim se pa ustanem sa klupe i odmaknem par koraka od njega, ali ne uspijem jer mi se približi, spustavši ruku na moje rame. Okrenem se pa mu pošaljem jedan kratki osmijeh.
O: Nešto se desilo?
Odmahnem glavom pa odlučim progovoriti, ali me njegovo približavanje ušuti. Kada vidim šta namijerava odmaknem se korak unazad i postavim ruku između nas.
A: Ako smo izašli, ne znači da me moraš ljubiti.
O: Nisam mislio ništa pogrešno.
A: Ojure, izašli smo prijateljs..
Ni ne dovršim rečenicu kada me prijekorno pogleda pa doda.
O: Jesam li uradio nešto pogrešno?
Pogledam u njega pa klimnem glavom, potvrdno.
O: Zašto je pogrešno što sam te želio poljubiti?
A: Možda zato što ne želim to s tobom?
Nakon izgovorenih riječi shvatim šta sam zapravo izgovorila i koliku težinu nose. Potvrdi mi i njegova reakcija, podigne obrve pa klimne glavom gore pa dole i okrene glavu od mene.
A: Nisam trebala na ovakav način reći, ali samo sam iskrena.
Vrati pogled na mene pa se ironično nasmije.
O: Cijenim iskrenost.
A: Pogrešno je što sam uopšte izašla s tobom. K vragu!
Frknem ljutito pa se okrenem i krenem hodati ka kući, osvrnula sam se par puta iza sebe i nisam ga vidjela. Naravno, to mi je odgovaralo. Nisam trebala uopšte izlaziti s njim, zbog čega pokušavam dati šansu nekome drugome kada sam i sama svjesna da ću sve oko sebe povrijediti zbog njega koji me ne benda ni dva posto. Nije me ni pozdravio, a ti Ana odbijaj sve moguće dečke zbog njega. Nek sam i glupa, ali njegova blizina je dovoljna da mi ne treba nijedan drugi. Ubrzam korake i za par minuta se nađem ispred kuće. Pri kročenju unutra, ne vidim nikoga što znači da su u sobama pa se i ja uputim ka svojoj.
H: Ana?