Novi živote, stižem

KRAJ

Ova nedelja mi je koliko draga toliko je i mrzim. Provela sam super vrijeme sa porodicom, ali fale mi trenuci sa Lukom. Ukupno smo proveli dva sata od cijele nedelje, da budemo sami i uzivamo. Ne mogu ja ovo vise.

Upravo ulazimo u avion, moje sjediste je pored Lukinog, dok su Marko i Nikola na sjedistima pored nas. Cim je let krenuo stavila sam slusalice i naslonila se na Luku. Pogledao me cudno, ali stvarno vise ne mogu, briga me ko ce da nas vidi. Poljubim ga u vrat i stavim glavu na njegovo rame. Osetim kako me ceska po ruci, sto mi prija pa odmah zaspem.

Polako otvaram oci i vidim da Luka spava. Polako se pomerim da ga ne probudim, ali on to ipak osjeti pa polako otvori oci. Samo me pogledao i sputio glavu u moje krilo. Nisam odoljela vec sam odmah stavila ruku u njegovu kosu i pocela da prevlacim prstima kroz nju.

Okrecem se da vidim sta ova dvojica rade, Marko spava ili drijema jer stavlja noge u Nikolino krilo, Nikola igra igicu na telefonu pa mu ocigledno smetaju jer ih odma sklanja iz krila. Ali tvrdoglavi Marko ih opet vraca, a Nikola sklanja. Ovo su ponovili minimum tri put, dok Nikola nije odustavo i iznervirano ostavio telefon sa strane.  Nista cudno za njih, ludi su.

Smijem im se kada ugledam da se Lukina glava podize iz mog krila. Poljubi moju ruku koja je bila u njegovom i smjesti se udobnije na sedistu. Uzimam iz torbe cips i pocinjem da ga jedem dok mi Luka pomaze u tome tako sto mi pojedi gotovo svaki komad cipsa iz ruke koji prinosim ka mojim ustima. Kada se najeo odlucio je da me pusti da i ja na miru jedem. Posle nekoliko sati leta konacno stizemo. Mislim da sam se ukocila jer me sve zivo boli od sjedenja. Polako ustajem dok se pridrazavam za Luka da ne bi pala, kao pijana sam.

Na izlazu nas je docekao tata, dok je po Luku dosla njegova mama. Pozdravili smo se i uputili ka kuci. Cim sam stigla, odmah sam se istusirala i legla da spavam.

Ujutru me budi zvono na telefonu, cim vidim da me Luka zove. Odmah sam budna i uzbudjeno se javljam.
"Hejjj dobro jutro"
"Dobro jutro bebo"
"Sta radis?"
"Sad sam ustao i uskoro stizem kod vas"
"Sta c... " Nikola upada u moju sobu "sta radis mala"
"Cujemo se posle" kazem dok cujem kako se Luka smije i sa je jedno tiho volim te prekida.

"Pricala sam na telefon" kazem i sedam do njega jer se on po obicaju vec smestio u moj krevet zauzimajuci sav prostor na njemu.
"Nego hteo sam... " od jednom se zagleda u mene dok ga ja posmatram zbunjeno
"Ooo moj boze, sta ti je sa licem" gleda me sokirano
Pocinjem da pipam lice i histericno vicem dok skacem sa kreveta "sta mi je sa licem?"
Stajem ispred ogledala i odahnem kad vidim da je sve normalno. Okrenem se ka Nikoli "bolje trci, jer cu te ubiti"

Brzo skace sa kreveta guseci se u smijehu dok ljutito idem ka njemu.  Jurim ga po citavoj kuci sve dok se nije umorio u u dnevnoj stao iza Marka moleci ga da ga spasi.

Krenem ka njemu ali cujem zvono na vratima. Nikola odahne "zahvali se osobi koja te spasila, ali" podignem dramaticno prst "nismo jos zavrsili"

Krenem ka vratima i otvaram ih jos uvijek zadihana. Luka ulazi sa zbunjenim pogledom ljubeci me u obraz. "Sta je bilo?"
"Nikola" ljutito frknem na sta me on nasmijesno pogleda "sta je sad uradio" pocinjem da mu prepricavam dogadjaj dok ga povremeno udaram u rame jer se smije mojim reakcijama. Pozdarvi se sa ovo dvojicom i ide zamnom u kuhinju jer ocigledno i on zeli da jede. Napravili smo sendvice i odlucili da jedemo u dvoristu. Seli smo za sto i u roku od dva minuta sendvica nije bilo.

Bacila sam pogled na dvoriste i u cosku ugledala ljuljasku. Sigurno je od prosle porodice ostala. Uzela sam Luku za ruku i krenula ka ljuljaski. Sela sam i Luka po obicaju mrzovoljno pocinje da me ljulja. Ali ubrzo je poceo da se smije mojim odvalama i detinjastom ponasanju.

Stao je ispred mene i zaustavio ljuljasku "sta je bilo?" kazem ali on ne odgovara i pocinje da me ljubi. Jao majko mila, te usne i ruke zamrsene u mojoj kosi, sta sam ja propustala godinama.
Dok sam ja i dalje u svojim mislima cujem neko suskanje i kasljanje iza Luke. O nee...

Odvojim se od Luke i vidim da me on sokirano gleda. Malo se uplasim i bacim pogled iza Luke. Vidim moju bracu kako stoje i gledaju nas sa ozbiljnim pogledom. Ustajem sa ljuljaske i stajem pored Luke. On me hvata rukom oko struka i sapuce na uvo "najebali smo".

Vratimo pogled na njih "iii sta imate da kazete" Marko progovara
Luka se uzvrpoljio i pocinje da prica dok ruku stavlja iz glave  "mi smo... ovaj..." izgleda tako slatko dok je nervozan. Boze Ema uozbilji se.
Zaustavlja ga smijeh, pogledam ovu dvojicu i vidim kako se presavijaju od smijeha. Izgledaju kao da se guse u casi vode.

Gledam u zbunjenog Luku dok ja nervozno diram prsten na ruci. Ova dvojica posle dobrih pet minuta prestaju sa smijehom "o boze njihove face" Nikola govori Marku

Dok ja i Luka i dalje stojimo na jednom mjestu i bacamo zbunjene poglede. Ne znam sta se desava.
"Stvarno ste mislili da mozeste da sakrijete vezu od nas?"
Gleda nas dok ja slijezem ramenima

"Cek vi ste znali za nas" Luka se oglasava
"Pa realno bili ste providni, na pocetku smo sumljali ali u Londonu smo potrdili nase sumlje." Nikola kaze dok se Marko i dalje samo smijeska
"Ali kako?"

"Pa nismo coravi da ne vidimo te poglede, ljubomorne ispade, sljive na vratu a i mozda ste nekoliko puta rekli jedno drugom bebe ispred nas, i tako..." Marko nam daje objasnjenje
"Paaa, onda nemate nista protiv nase veze"
"Mislimm prvo smo htjeli da te ubijemo ali kada smo videli nju srecnu" polazuju na mene "odlucili smo da ti oprostimo"

Luka me pogleda srecno i uzbudjeno se zagrlimo, krene da me poljubi ali se sjeti da su oni i dalje tu. Pogledam ih i srecno potrcim da ih zagrlim, toliko sam se zaletila da smo umalo pali.

Posle dugog grljenja, uhvatila sam Luku za ruku i krenula da setam.
"Pa konacno smo slobodni"  kazem
"I zivi"
Nasmijemo se na ovo
"Volim te"
"I ja tebe bebe"

Iii evo ga kraj. Dugo sam razmisljala kakav kraj zelim. Imala sam nekoliko ideja ali na kraju sam izabrala ovu, ni sama ne znam zasto. Jer mi se  ne svidja. Ali sta je tu je. Mislim da cu opet napisati kraj ali totalno drugaciji.

Zelim da se zahvalim svima koji su citali ovu pricu i cekali nastavke. Jer sam jako lijena osoba i treba mi mjesec dana za jedan nastavak.
Hvala puno na podrsci i odvojenom vremenu za citanje ove price.

Ly.