Jack Daniel's

31. DEO

~Sutradan~

Sedeli smo u trpezariji za stolom.
Do mene je sedeo Bogdan, a preko puta nas Jasmina i Bogdanov deda.
Uveliko smo doručkovali, kada sam osetila štiklu kako mi dodiruje listove.
Iznenadila sam se i zbunjeno pogledala u Jasminu koja je sve vreme gledala...ne,ne. Nije gledala, buljila je. Posmatrala ga je dok je on odgovarao na pitanja koja mu je deda postavljao.
Nije obraćao pažnju na nju, ali je zato ona posvetila svoju njemu.
Dodirivala je mene, gledajući u njega.
Očigledno je promašila.

Nešto u meni se čudno probudilo.
Bilo mi je neprijatno gledati kako pokušava da flertuje sa Bogdanom.
Ne znam zbog čega, ali me je to toliko užasnulo da mi je došlo da nabijem viljušku koju sam držala u njen grkljan. Koliko god to odvratno zvučalo, bilo je istinito.

Pomerila sam noge kako me ne bi više dodirivala i pročistila grlo kako bih joj ukazala na to da je pogrešila.
Raširila je oči, očigledno shvativši šta je uradila.
Savila je glavu i nastavila jesti.
Od tada izbegavala je svaki kontak s mojim očima sve dok nije morala da odglumi da je sve u redu.

Stajali smo na izlazu iz kuce, dok su deda i ona stajali na pragu.
„Bilo je zadovoljstvo upoznati te, kćeri.Bogdan mi je ispričao sve o tebi.Žao mi je zbog tvoje majke.Primi moje saučešće."
Pružio mi je ruku Bogdanov deda, dok se drugom oslanjao na štap.

„Hvala."
Rukovali smo se, dok se Jasmina pozdravljala sa Bogdanom.

Način na koji ga je gledala mi je zgadio život.
Povraćalo mi se od toga.
A onda je došao red na mene.
Trebalo je da se pozdravim sa ženom koja je maločas flertovala samnom umesto sa mojim suprugom.
Kada izgovorim to "mojim suprugom" sva se naježim.

„Ah.Baš mi je žao što moramo ići."
Zagrlila me je i jako stegla, šaputavši mi na uvo sledeće reči. „Nadam se da ćeš zaboraviti onaj mali nesporazum.Hah.Izvini."
Nasmeši se pustivši me iz zagrljaja kojim me umalo nije ugušila.

Samo sam klimnula glavom sa željom da prevrnem očima na to što je rekla.
Ipak, nisam to uradila jer bi bilo nekulturno zbog Bogdanovog dede.

Bogdanu nisam nameravala reći šta se desilo.
Ne želim probleme da natovarim sebi na vrat.

„Večeras idemo na jednu proslavu u vezi firme."
Kaze dok zatvara vrata nakon sto smo ispratili Jasminu i njegovog dedu.

„Moram li?"
Nije mi se išlo u javnost.
Gužva mi ne prija, niti veselje.

„Svi ce biti u pratnji svojih lepsih polovina.Bice i novinara.Ne moramo igrati.Samo da se pojavimo, nešto popijemo, slikamo se i idemo.Čak ne moraš ni piti."

„Dobro."
Promrmljam krenuvši ka stepenicama.

„Bolje kreni odmah da se spremaš.Ja sam za pola sata spreman."

Klimnem glavom na to i odem u svoju sobu.

....

Čekao me je u podnožju stepenica.
Na sebi je imao belu košulju i crno odelo, uključujući i crvenu kravatu.
Njegova privlačnost me je toliko omela da umalo nisam pala.
Potrčao je ka meni i zadržao me.
Osetila sam nelagodu.

„Jesi li dobro?" Zabrinuto me upita.

„Mhm."
Rekla sam toliko tiho, skoro pa nečujno.

„Predivno ti stoji haljina."
Pogledom je prešao preko uske crne haljine koju sam nosila.

Haljina koju nosim nema dekolte i zrači konzervativnošću, ali ujedno i seksipilom.
Nije mi bila namera da odem na tu proslavu kako bih se provela.
Ne mogu se provoditi dok na duši nosim svoju nedavno preminulu majku.
Ne znam da li ću ikada sebi oprostiti to što nisam bila bolja ćerka, što nisam bila tu kada je poslednji put izdahnula i otišla u večni počinak.