[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pesma: Zeynep - Talihim Yok Bahtim Kara
DEJMIJEN
Nik je saznao gde se nalazi Erik - kučkin sin koji je već uzeo Kasandru iz naše porodice.
Ubio je Kejdenovu devojku i ranio je Dejvijena u nameri da uništi našu porodicu. Proklet bio ako dozvolim da se to ponovo dogodi.
Erikova ekipa se kretala ka fudbalskom stadionu, zato smo mi stigli tu pre njih. Krenuo sam sa Koltonom, dok su naši ljudi bili oko nas, sedeći na stadionu. Samo što ovoga puta nisu bili u odelima, već u fudbalskim dresevima. Ja sam sedeo na stadionu, okružen njima. Kolton je sedeo pored mene.
Prošlo je desetak minuta od utakmice, kada sam video Erika kako ulazi.
Primetio me je i nasmešio se zlobno. Klimnuo mi je, a ja sam uzvratio. Onda se uputio ka nama, a ja sam ustao, dok je Kolton uradio isto.
Erik je prišao i stao preko puta mene.
"Sa tako malo ljudi dolaziš ispred mene?", provocirao je. Nasmešio sam se, dok su iza njega stajali njegovi ljudi. Nije ih bilo više od deset. Moj je bio celi stadion. Celi grad.
Na to što je rekao, dobio je odgovor kada su svi ljudi na tribinama ustali i okružili nas sa svih strana. Potvrdili su ko stoji pored mene i da zapravo imam ljude koji će mi čuvati leđa.
"Ovo je", započeo sam, "moj stadion. Ovo je moj grad", naglasio sam, sporije pričajući reči. Kratko je klimnuo, razumevši o čemu pričam.
"Mi sami biramo svoje prijatelje isto kao što biramo i neprijatelje", nastavio sam, "Mi sa tobom nemamo nikakav problem", dodao sam.
"Sada", stavio sam ruke na leđa, "ponudiću ti ono na šta se niko iz moje porodice ne bi složio", rekao sam i zastao. Pustio me je da nastavim.
"Mi sa tobom nemamo nikakav problem. U redu, ubio sam ti brata i ne mogu da kažem da nije zaslužio - bio je ološ, pre svega", priznao sam, na šta je stegnuo vilicu ali nije me prekinuo.
"Ono što sam hteo da kažem je sledeće", nastavio sam, "Ubio si nedužnu devojku da bi se osvetio. Oko za oko, zub za zub. Ali dosta je, zar ne misliš tako? Neko nedužan je platio za moje grehe i zato hajde da okončamo ovaj rat, može li?", predložio sam, a on je nakrivio glavu pa skupio obrve.
"Nema cenu ono što ste uradili", rekao je naposletku. Znao sam šta to znači - nastaviće sa onim što je do sad uradio.
"U redu onda", rekao sam smireno naposletku, "Ali da znaš sledeće. Ti nisi naš neprijatelj, ali ako želiš da budeš - neko od nas dvoje će iskrvariti", zastao sam pa nastavio, "Ali budi siguran da to neću biti ja."
***
"Tata, šta si uradio?!", povikao je Kotlon, dok smo bili u našem restoranu.
