[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
ओह! यह छवि हमारे सामग्री दिशानिर्देशों का पालन नहीं करती है। प्रकाशन जारी रखने के लिए, कृपया इसे हटा दें या कोई भिन्न छवि अपलोड करें।
ODRI
Dejmijen se onesvestio.
Da, upravo to se desilo. Konci na ranama su mu se rašili i rane su prokrvarile. Sve to se desilo dok je bio na nekom sastanku na kojem je otišao sa braćom. Iznervirao se u vezi nečega i previše se naprezao i po rečima njegovih prijatelja koji su ga doveli - onesvestio se njima pred očima.
Sa njegovom braćom koja su takođe došli nazad sa njim, nisam stigla da porazgovaram jer sam odmah uletela u Dejmijenovu sobu i ostala sa doktorom dok ga je ušivao. Dejmijen je i nakon odlaska doktora i dalje spavao pa sam se tiho izvukla iz sobe i zatvorila vrata, okrenuvši se ka Koltonu i Kejdenu koji su sedeli.
Kada su me ugledali, ustali su i sačekali da im priđem.
"O čemu ste mislili?", upitala sam iznervirano, "Dva minuta! Samo dva minuta nisam bila tu i odmah ste iskoristili priliku i odveli ga. Tek se vratio iz mrtvih! Kakvo je to izvlačenje iz kreveta?"
"Kako je?", ubacio se Kejden.
"Još pitaš?", uzvratila sam, kada je pognuo glavu kao malo dete.
"Kakvo mu je stanje?", rekao je Kolton, presavši na temu.
"Kakvo mu je stanje?", ponovila sam kao papagaj, "I ovaj put nije umro, Koltone. Dobro je. I ovaj put nije umro", rekla sam umorno, "Molim vas, uđite, vidite koliko mu je krvi ostalo!"
"Odri, stvarno nismo znali da će ovo da se desi", rekao je tužno Kejden.
"Trebate znati!", ispravila sam se zatim, "Trebali biste znati", nastavila sam mirno, "A vi, umesto da budete uz njega još mu i stvarate problem", zaćutali su.
"Jeste li vi deca? Zar ne vidite u kakvom je stanju? Zar ga ne poznajete? Zar ne znate kako će reagovati kada sazna za neki problem?", Kolton je okrenuo glavu u krivici.
"Odri", upozorio je Kolton.
"Kaži molim te! Šta ćeš mi reći - da ćutim?", pokazala sam prstom na sebe, "Ako je tvoj brat, moj je život. Jedino njega imam i neću vam dozvoliti da ga uništite", rekla sam uplakano.
"Dosta više! Neću ga žrtvovati zbog vas. Dosta je bilo", povikala sam, "Vaša svađa i problemi me u opšte ne interesuju ali nećete naškoditi Dejmijenu. Niko od vas", pokazala sam prstom na svakog od njih i okrenula im leđa, baš kada je Dejvijen izašao iz Dejmijenove sobe u kojoj je bio dok sam ja razgovarala sa ovom dvojicom. Shvatio je koliko sam ljuta i nije me zaustavio dok sam se vraćala u Dejmijenovu sobu.
Nisam sigurna koliko dugo sam sedela pored njega i držala ga za ruku, ali znam da kada sam otvorila oči dok sam se ujedno molila da mu ništa ne bude - Dejmijen se probudio i gledao u mene.
