[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
DEJMIJEN
"I gde gori?"
Bilo je prvo što sam upitao, prilazeći Kejdenu i Koltonu. Baš kada sam ja prišao njima, primetio sam Dejvijena koji nam se pridružio izlazeći iz auta kojeg je parkirao nedaleko od nas. Nalazili smo se na stadionu. Fudbalskom stadionu.
Nik i Džejson su se dodavali loptom na terenu. Kejden i Kolton su skinuli kapute i ostali u košuljama. Podigao sam obrve.
"Nigde. Zvali smo te da se zabavimo?", odgovorio je veselo Kejden, pokušavajući da se zagreje tako što je skakutao. Baš tada sam primetio kako na stadion ulazi još naših ljudi, na čelu sa ocem koji je koračao ispred njih.
"Da se zabavimo?", namrštio sam se, pomišljajući šta su to moja braća ovoga puta smislila.
"Ovaj naš ludi brat je predložio da igramo fudbal", odgovorio je Kolton, misleći na ludog brata Kejdena.
"I ja sam naravno odbio ali onda sam razmislio. Možda je bolje da se zabavimo, ne? Problemi će i dalje biti tu kada se vratimo", objasnio je, kada su otac i ostatak ljudi prišli, skupivši se oko nas.
"Odlično!", razdragano je rekao Kejden, "Dejvijen će biti sudija, pošto ne može da igra", objasnio je naređivački.
"Nisam ni planirao da igram", dodao je Dejvijen.
"Čekaj, čekaj", dodao je ratoborno Kolton, "Ko je tebe postavio za organizatora?", Kejden se samo na to nacerio. Moja braća su ponekad takva deca.
"Podelićemo se i bez varanja, čujete li?", upozorio je Kejden, a ja sam se nasmejao, skidajući kaput i ostajući u majci kratkih rukava.
I onda smo se podelili. Igrali smo Nik, Džejson, Kolton, Kejden i ja - protiv - tate i njegovih pet ljudi koji su mu jedni od najbližih - Ožiljka, Zmije, Kejna, Nolana i Griera. Grier je kod njih bio golman, dok je kod nas bio Nik.
"Nik, propustiš li neki go - ubiću te!", zapretio mu je Kolton, dok se Nik već smestio na go.
"Nikako, brate, nikako!", dobacio je on, smejući se.
Onda smo počeli. Lopta je išla iz Kejdenove noge, do Džejsona, od Džejsona do Koltona dok sam se ja kretao trčeći preko puta njega kako bi mi dodao loptu. I pre nego što je uspeo to da uradi, tata se ubacio - šutnuo ga u noge i uzeo mu loptu. Kolton je pao na zemlju, držeći se za članke.
"Tata šta radiš?", dobacio sam, dok mi je doslo da se smejem ali nisam smeo zbog Koltona koji se previjao na travi.
"Hajde ne plači tu", doacio je tata Koltonu, kada je uspešno dao nama gol, odnosno Niku. Pomogao sam Koltonu da ustane, dok je jaukao.
"Tata, faul. Faul!", objašnjavao je Kolton i povikao, pokušavajući da povuče gol koji je tata dao.
"Ma kakav faul? Zašto ne gledaš u noge?", odbrusio mu je otac, a ja sam počeo da se smejem zajedno sa Kejdenom, kada nas je Kolton prekorno pogledao zbog čega smo se pogledali i suzbili osmehe.
