[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
ODRI
Bio je to samo Kejden.
On me je povukao i izvukao iz tog meteža metaka i krvi. Zajedno sa njegovom devojkom koju je takođe izveo, povukao nas je ka izlazu. Onda nas je stavio u auto i odvezao nedaleko odavde.
"Čekaj", započela sam, dok je vozio, "Moram da javim Dejmijenu da sam dobro. Sigurno ludi sada", dodala sam, setivši se toga. Onda sam shvatila da nemam telefon kod sebe.
"Ali nemam telefon. Ostavila sam ga u restoranu", razočarano sam dodala.
"Evo, uzmi moj", rekao je Kejden i trenutak kasnije mi dodao mobilni, dok je pre toga pozvao Dejmijena. Prislonila sam ga na uho, a trenutak kasnije se čulo kako zvoni.
Prvo... drugo... treće zvono je odzvonilo i još uvek se nije javljao. Čekala sam do kraja, sve dok sam telefon nije prekinuo.
"Ne javlja se. Šta ako se nešto desilo?", rekla sam Kejdenu. Sa vozačevog mesta se okrenuo ka zadnjem - ka meni i svojoj devojci.
"Ne brini, siguran sam da je sve u redu. Ne pomišljaj na najgore. Ja sam uspeo da izvedem u toj brzini samo vas dve. Siguran sam da su se braća pobrinula za ostale", uveravao me je, a ja sam klimnula.
"Prvo ću nju da odvezem kući pa ćemo nas dvoje da ih potražimo", dodao je Kejden, i dalje okrenut ka nama. Onda je njegova devojka zaustila da se pobuni.
"Ali..."
"Nema ali. Vozim te svojoj kući dok ovo sranje ne prođe. Ne želim te blizu opasnosti", upozorio ju je Kejden, a ona se onda smirila navalivši se na sedište. Kejden je onda pokrenuo auto i kroz desetak minuta smo se našli pred vilom. Dok smo se vozili, za to vreme je počela kiša da pada i naoblačilo se.
Naredio je čuvarima koliko sam čula dvostruko pojačanje i da opkole kuću. Otvorio je vrata svojoj devojci, poverio je čuvarima, pričao sa njom nešto na ulazu, a onda je poljubio i čekao sve dok ona nije ušla u kuću uz pratnju čuvara.
Ja sam za to vreme izašla iz auta i smestila se na prednje sedište. Kejden je par trenutaka kasnije otvorio vozačeva vrata i ušao u auto.
"Jesi li pokušala još jednom da ga pozoveš?", upitao je, okrenuvši se ka meni, "Ako se ne javi, zovi Koltona ili oca. Oni sigurno znaju šta se desilo", dodao je. Bio je mokar od kiše, jer je do sada pljuštala pa je prošao rukom kroz kosu.
Odmahnula sam glavom, a onda okrenula opet Dejmijenov broj. Baš kada sam mislila da neće da se javi, neko je podigao slušalicu.
"Dejmijene, napokon!", dodala sam, osećajući Kejdenov pogled na sebi dok je čekao da mu kažem šta se desilo.
