[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
Par dana kasnije
ODRI
Dejmijen je još spavao kada sam se probudila.
Nisam želela da ga budim, pa sam za to vreme obavila jutarnju rutinu, spremila doručak i za to vreme popričala sa njegovom majkom, Dajanom. Zatim sam se sa doručkom popela nazad do naše sobe, odnosno do sobe u kojoj je on pre kao tinejdžer spavao, a sada se mi nalazimo u njoj. Tiho sam otvorila vrata, pazeći da ne ispustim poslužavnik sa hranom, a onda zatvorila vrata pa produžila do kreveta.
Spustila sam poslužavnik na noćni stočić pored našeg kreveta pa se polako popela na isti, prošavši Dejmijenu rukom keoz kosu. Promeškoljio se, što sam iskoristila da ga poljubim u obraz. Pa u nos pa u bradu pa u čelo. Kada sam ga izljubila svuda po licu, primetila sam da je otvorio oči i nasmešio se.
"Kasno si došao sinoć", započela sam, kada je pomerio ruku u stranu i pustio me da se smestim na njega. Legla sam pored njega i smestila mu glavu na grudi, a on je prebacio ruku preko mene.
"Mhm", promrmljao je promuklim jutarnjim glasom i poljubio me u kosu.
"Opet problemi?", upitala sam, želeći da saznam više o tom neprijatelju koji pokušava da nas uništi. Čudila bih se da ne postoji neko ko ne pokušava to.
"Trenutno ne ali čekamo da ponovo ispadne neki problem. Zapravo se stišalo pa svakog časa očekujem da mi jave da je izbio neki napad", odgovorio je iskreno.
"Dobro", rekla sam naposletku, "Pošto nemaš nikakvog posla danas, pomoći ćeš mi u kuhinji", dodala sam.
"Ko kaže da nemam nikakvog posla?", upitao je sekund kasnije, a ja sam osetila smeh u njegovom glasu.
"Pa je l imaš?", upitala sam, podizajući glavu ka njemu.
"Nemam", odgovorio je, "Što ne znači da ću da kuvam umesto tebe."
"Nikako. Ne bih ti ni dala da kuvaš", rekla sam šaljivo, "Sigurna sam da bi zapalio kuhinju čim bih okrenula leđa", provocirala sam ga kako bi mi pomogao.
"Stvarno? Toliko si sigurna u moje vištine kuvanja?", podigao je obrve. Klimnula sam.
"Hajde onda. Dokazaću ti", progovorio je. Bingo!
Povukao me je iz kreveta, nakon čega smo se spustili u kuhinju. Nestao je na par trenutaka, ali se onda vratio sa keceljom oko struka na šta sam se slatko nasmejala i sa svežim mirisom kolonjske vode i paste za zube na sebi. Poljubio me je, a onda počeo da sprema.
