[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sedam dana kasnije
DEJMIJEN
Već je prošlo sedam dana, a i dalje je vladala tišina.
Nešto u meni mi govori da je ovo tek zatišje pred buru i da će se prava stvar dogoditi uskoro. Ko god da nas je napao na Odrinom rođendanu ili je prokleto dobar ili je velika budala. Uglavnom, moji ljudi još uvek traže čoveka koji se usudio da dira moju porodicu.
Zato sam kao i uvek ustao rano ujutru i dok je Odri još uvek spavala, izvukao sam se iz kreveta; poljubio je u čelo; obavio jutarnju rutinu i obukao se pa otišao na isporuku robe u jednom od naših skladišta.
Raspodeljivao sam poslove radnika, proverio robu, primio drugu robu odnosno oružje i uputio vozače ka zadnjem skladištu i jutro je brzo prošlo. Prvo je došao Kolton i Kejden, a sat vremena kasnije je za njima došao Dejvijen.
"Bebo", započeo je Kolton ulazeći u prostoriju u kojoj sam bio sa Kejdenom i Dejvijenom. On je za to vreme pričao sa Džejsonom i Nikom ispred, pre nego što je ušao.
"Kaži bebino", rekao sam sa osmehom, i dalje sedeći na stolici za stolom. Primetio sam kako je Kolton ušao nasmejan. Pitam se da li će danas padati kiša zbog njegovog srećnog raspoloženja. Verovatno hoće.
"Odlična je roba. Prva klasa", smestio se na stolicu preko puta mene. Kejden i Dejvijen su i dalje stajali. Klimnuo sam.
Onda je Kolton protrljao ruke zbog oružja, što me je podsetilo.
"Nego", započeo sam, "Jeste li pronašli kučkinog sina koji je upao na rođendan?", rekao sam mrzovoljno, zbog toga što ga još uvek nismo našli.
"Ni traga ni glasa od njega Dejmijene", započeo je Kejden.
"Kao da je u zemlju propao", dodao je Dejvijen.
"Znaš, nešto sam razmišljao", rekao je Kolton, "Sumnjam na nekoga", dodao je, a to nas je zainteresovalo.
Nagnuo sam se preko stola.
"Na koga?", upitao sam.
"Sećaš se kad si...", započeo je kada je u kancelariju upao Nik. Bio je zadihan i preplavljen emocijama.
"Ovde su! Spremite se!", povikao je, mlateći pištoljem. Shvatio sam o čemu se radi kada su se začuli prvi pucnji.
Braća i ja smo iste sekunde istrčali iz kancelarije, spremivši pištolje u ruke koje smo izvadili oko pasa. Pucnji su se nastavili, kako smo izašli i smestili se jednako iza dva od četiri kamiona sada prazna jer je roba iznešena.
