[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Pesma: Kubilay aka - Gamzendeki
DEJMIJEN
"Naja hoćeš li mi konačno reći o čemu se ovde radi?", upitao sam je umorno.
Naime, već pola sata se vozimo po Beverli Hilsu i ona brblja o nečemu što bi trebalo da izgleda kao da pokušava nešto da mi kaže. Još uvek nisam shvatio o čemu se radi.
"Pokazaću ti", odgovorila je i skrenula u sledeću ulicu pa zaustavila auto ispred neke zgrade. Izašla je, a ja sam izašao za njom.
"Šta ima ovde?", upitao sam, kada je zaključala auto i uputila se ka zgradi. Ja sam bio iza nje.
"Ti ćeš sam proceniti šta se ovde nalazi", odgovorila je zagonetno, a ja sam se još više zbunio. Uprkos tome, nastavio sam bez reči da idem za njom.
Išli smo liftom do četvrtog sprata, a kada su se klizna vrata otvorila, Naja je nastavila ka stanu pod brojem 24. Otvorila je vrata i okrenula se ka meni, očekujući da uđem. Što i jesam uradio.
Zatvorila je vrata za nama i uputila se ka unutrašnjosti stana. Ja sam nastavio da stojim na istom mestu, pitajući se šta zapravo ja radim ovde.
"Hajde, uđi", rekla je, okrenuvši se ka meni kada je videla da ne mrdam. Spustila je torbu na sto, a onda pokazala rukom da priđem.
Zakoračio sam, u dnevnu sobu. Pogledao sam u Naju, mahinalno bacivši pogled na ostatak sobe uvidevši jednu osobu. Kada sam shvatio koga gledam, ponovo sam pogledao u istu osobu.
Bila je to Odri. Živa i zdrava. Stajala je nadomak prozora, pored fotelje na koju je predpostavljam sedela.
Srce je počelo brzo da mi lupa i olakšavajuće sam uzdahnuo, posmatrajući je u neverici. Onda sam brzo prišao i zagrlio je, a ona mi je uzvratila. Udahnuo sam miris njene kose cimeta i meda. Ona je živa, to je sve što je bitno, pomislio sam.
***
Dva sata smo već sedeli u sobi.
Naja nas je ostavila nasamo, a onda je Odri počela da priča o tome kako ju je spasio jedan prijatelj njenog tate pozvaviši najbolje bolničare. Imali su malo vremena ali su uspeli da je spasu.
"Ali... ti si bila u sanduku. Video sam te. Tražio sam da otvore jer nisam mogao da verujem da te nema", rekao sam zbunjeno.
"Moralo je tako da bude da bi izgledalo stvarno. Ako bi izgledalo da sam ja mrtva, Bišop će iskoraknuti iz senke misleći da si slab i napadnuće te. Tu ti nastupaš - svi i dalje misle da sam mrtva. Odigraj skrivenog asa dok su sve karte na stolu", rekla je, misleći na to da čekam na Bišopa da me napadne.
