DARK ANGEL // Harry Styles

Styles

„Ne moraš, nije mi problem razvaliti.“ Promukli smijeh. Ovo mi je sad još poznatije.

„Čekaj...“ Probala sam se prisjetiti. Ovo...ovo je...

„Hoćeš ili nećeš?“ Nisam bila sigurna misli li ozbiljno. Da! Prepoznala sam glas koji je bio sličan Harryevim. Promukao, hrapav, ali ne i isti. Ovo je bio Edward Styles, Harryev brat blizanac. Sličili su, jako, ali nisu bili isti. Otvorila sam vrata ugledavši Edwarda kako se smješi. Kad sam rekla da su slični, mislila sam na čupavu kosu i slično tijelo i oblik lica. Harryeve oči krasili su smaragdi, dok su Edwardove bile kestenjasto kafene. Kad malo bolje razmislim, Harrya sam uvjek mogla prepoznati po šamponu i miksu žvaka bez kojih nije mogao. A i Harry je ljepši... ’Ljubav je učinila svoje..’

„Što hoćeš Styles broj dva?“ Sarkastično sam upitala.

„Styles broj dva?“ Podigao je obrve.

„Pa Harry je Styles broj jedan.“ Branila sam ga.

„Hah, nisi još vidjela kakav sam ja.“ Hvalio se.

„Umišljeni, egoista.“ Nabrajala sam njegove osobine. Mrko me pogledao.

„Pomjeri se da uđem.“ Rekao je gurajući me u stranu. Sad sam ja bila ta koja se durila dok se on pravio da me ne primećuje. Zašto mora biti idiot? Nije ni harry nekad bolji, ali.... ’Ali njemu možeš oprostiti, naravno’ komentarisao je glasić kolutajući očima. To je jače od mene, želja, zaljubljenost. Nekad imam osjećaj da mi glava ne radi, jer radim suprotno od onog što bi trebala. Zatvorila sam vrata osjećajući se užasavajuće glupo jer Edwarda očito nije bila briga što govorim. Ponaša se kao malo dijete. ’Nije jedini...’ Udahnula sam duboko ignorišući urnebesni glas koji pokušava da me dekoncentriše u svemu.

„Što radiš ovdje?“ Ako ga Harry vidi, odlepršaće mu glava sa ramena. Kao laste na jug...

„Čuvam te.“ Sjeo je na kauč i noge podigao na sto. Gdje je vaspitanje? To je nepoznanica za Stylese, očigledno.

„Od čega me čuvaš? Ja nisam mala.“ Durila sam se.

„Tvoj Styles me poslao, ako te zanima.“ Osmjehnuo se. Čekaj, Harry je poslao svog brata da me čuva? Uh, primjetila sam da previše koristim ovo čekaj kad nešto pokušavam da otkrijem... ’Ali nikad ne otkriješ, jer ostaneš da čekaš...’ rugao mi se glasić. Zvanično je protiv mene. Da se vratimo na temu Styles, posle ću se svađati sa sopstvenom glavom. Moj Styles zaista zvuči dobro.

„Z...zašto? Ne govori gluposti Edward.“ Nisam mu vjerovala. Prošli put me prevario, odveo me do kuće ne rekavši mi ko je zapravo. To mu nikada neću zaboraviti.

„Harry ima neka posla.“ Tapkao je nešto po svom telefonu.

„Ali...zašto nije došao neko drugi...Zayn....Louis...?“ Interesovalo me, zašto bi uopće Harry njega poslao, nije mi nikad djelovalo da su uzorna braća.

„I oni su sa  njim!“ Sad je već bio iznerviran. Sigurno se osjeća kao da ga intervjuišem. Tako se i ja osjećam. Možda bi bila dobar novinar, ali skijanje mi je u venama. Od ponedeljka se vraćem na stazu. Konačno!

„Što rade?“ Zainteresovanost je vodila ostale osjećaje.

„Briga te! Imaš neki problem sa zabijenjem nosa u tuđe živote?“ Bio je bjesan. Ista osobina kao i kog Harrya, jako brzo mjenja raspoloženja.

„Izvini..Samo sam zabrinuta za njih...“ Opravdala sam se.

„I ja sam pa te ne ispitujem!“ Iznervirao se. Kakav kreten, više mu se nikada neću izviniti.

Osjećala sam tjeskobu, nisam znala što ću sa sobom. Edward je tapkao po telefonu i ignorisao svaki moj pokret dok sam šetala tamo amo smirivajući živce. Bezuspješno.