DARK ANGEL // Harry Styles

"Twin brother"

Šetala sam mokrim ulicama. Ovo je bio jedan od onih kišnih i dosadnih dana. Oblaci su se ocrtavali u baricama i davali im sivu, prozračnu boju. Ljudi su mrzovoljno koračali ulicama, držeći u ruke kišobrane raznih boja. Mačka je nerzovno pretrčala put, tražeći mjesto da se skloni od kiše. Auta su oprezno vozila po cesti, pazeći da ne poprskaju ljude pored ulice. Svima su sigurno dosadni ovakvi dani. Obožavala sam spavati po ovakvim danima, ali danas mi se prosto nije dalo. Morala sam izaći malo. Diana nije mogla ići samnom, obećala je mami da će praviti kolače. I iskreno, ne zanima me na što će to ličiti. Jadna Doris, sa Dianinim ne talentom za kuhanje. Ima već tri dana od kako je Harry otišao, ozdravio je i bilo je suvišno da ostaje kod mene.  Bilo nam je baš zanimljivo, nismo se puno svađali. U stvari, posvađali bi se oko nekih gluposti, i kasnije pomirili jer bi nam bilo dosadno. Na neki način mi nedostaje. Tek sad shvatam kako je život dosadan bez Harry-a. Ali, uz njena dolaze i svi ti problemi. Ta tajna o njegovom životu, koju on ne planira da mi kaže me brine. Sigurna sam da je Harry-eva prošlost ružna, ali ne znam kako. 

Moje noge me baš dobro nisu slušale, i u trenutku sam se našla na podu. "Heej, pazi." Rekao je jedan dečko i pružio mi ruku da se podignem. Uzela sam njegovu ruku i ustala, i pogledavši ga, shvatila sam o kome se radi. Ispred mene je stajao kovrdžavi dečko u kožnoj crnoj jakni, sa plavo-bijelom maramom oko glave i naočarama. Pa koji vrag nosi naočare po kiši? "Što radiš ovdje Harry?" Upitala sam ga. On me zbunjeno pogledao i prasnuo u smijeh. Znam da Harry može svemu da se smije, a isto tako i bez razloga. "Hoćeš da te odbacim do kuće?" Upitao je i namjestio svoje crne rayban naočare. "Može." Ništa mi nije odgovorio već me uzeo za ruku i počeo da pravi poveće korake. Dok je on šetao, ja sam potrčkavala za njim jer je jedan njegov korak bio skoro kao dva moja. Zaustavili smo se ispred crnog lamborghini-a. Prišao je i otvorio mi vrata. "Sjedaj." Rekao je i bacio pogled na sjedište. Ništa mi nije bilo jasno. Zar on nije vozio Range Rover? Možda je kupio novo auto, iako ne znam što će mu. 'Pa da vozi, logično'  Glasić u meni se šalio. Ušla sam u auto i imala divan pogled na unutrašnjost auta. Vidjelo se da mu je auto važan, jer je prosto svaki dio auta dokazivao to. Nigdje nije bilo ni mrvice, a kamoli papirića. Sve je bilo čisto i mirisalo na neki osvježavajući miris. Poput limuna i mentola. Harry je prešao na drugu stranu, ušao u auto zatim ga upalio. Pogled mi je pao na mjenjač koji je držala Harry-eva ruka. Ali na njegovoj ruci nisam opazila ono što mi je uvjek padalo u oči. Nije bilo crne male tetovaže u obliku krstića, a ni prstenja koje je bio navikao da nosi. Možda je tetovaža bila lažna? Ne, nemoguće. Harry ima toliko tetovaža i sad bi na sebi držao jednu lažnu. 'Glupačo možda mu je na drugu ruku!' Unutrašni glas me zezao. Pogledala sam mu drugu ruku, ali tamo takođe nije bilo ni traga od tetovaže. 

Auto se zaustavilo ispred moje kuće, te je Harry izašao zaobilazeći stranu. Došao je do mojih vrata i otvorio ih. Bilo mi je čudno što to radi. "Hvala." Tiho sam izgovorila dok sam izlazila. Harry se definitivno čudno danas ponašao. Otpratio me do vrata od moje kuće te se okrenuo i trčećim korakom ušao u auto i odvezao se. Okrenula sam se i vidjela crni lamborghini kako odmiče niz ulicu. Spustila sam pogled i ugledala plavo bijelu maramu. Sigurno je ispala Harry-u dok je trčao. Uzela sam je u ruku i prislonila nosu. Ali ovaj put nije bio onaj uobičajni miris Harry-evih kovrdža. Obično mu je kosa mirisala na narandže i mentol, ali ovaj put je miris bio totalno drugačiji. U mojim nosnicama rasuo se miris cimeta. Zar je Harry i šampon promjenio? Odmahnula sam glavom te se nasmijala. 

Okrenula sam se i zaustavila taxi. Odlučila sam poći do Harry-a i vratiti mu maramu. Pokušavala sam ga nazvati i reći mu da dolazim, ali jedino što sam dobila bio je iritirajući glas telefonske sekretarice. Taxi se zaustavio ispred velike zgrade u kojoj se nalazio Harry-ev stan, bar koliko me pamćenje služilo. 

Ušla sam u zgradu i počela da se penjem uz stepenice. Imao je lift, ali sam odbijala ući u njega, jer nemam baš najbolja iskustva sa njime. Zadnji put sam se zaglavila i ostala par sati u mraku, tako da je sigurnije ići stepenicama i dobiti upalu mišića s obzirom da je Harry-ev stan broj 17 i na 5 spratu, valjda. Uspela sam se uz stepenice i došla do vrata sa pločom 'Styles'. Pokucala sam tri puta i sačekala. Začula sam korake, i nakon toga mi je otvorio vrata dečko raščupane kose. Njegov pogled je bio zbunjen. I ja sam isto tako bila zbunjena zato što je Harry trebao da stigne prije par minuta i nije mi bilo jasno kako je uspio zaspati i raščupati se za tih par minuta. Odmaknuo se od vrata praveći mi prostor da uđem unutra. Ušla sam nakon čega je on zatvorio vrata. "Što radiš ovdje, ljepotice?" Konačno sam začula promukli glas. "Došla sam ti vratiti nešto." Rekla sam i počela prčkati po torbici kako bi pronašla maramu. "Što?" Blago je skupio obrve. To mu je bila navika kad bi razmišljao. Izvadila sam maramu i pružila mu je. "Ispala ti je kad si se vraćao." Rekla sam na što je on napravio neki čudan izraz lica. Pogledao je par puta u mene pa u maramu. "Gdje sam se vraćao?" Rekao je i oteo mi maramu iz ruke. Okrećao je i zagledao. "Pa kad si me vozio kući. Danas, sjećaš se?" Nije mi bilo jasno kako se ne sjeća. Možda želi da se našali. Ali njegov zabrinuti pogled je pobio moje mišljenje o zezanju. "Ja sam spavao cijeli dan Chloe. Nisam izlazio vani tri dana." Rekao je i počeo da odmahuje glavom. "Ali..." Moje riječi prekinuli su njegovi grubi potezi. Uhvatio me za ruku i grubo povukao do dnevnog boravka. Stao je ispred mene i pogledao me. Oči su mu bile čudne. Velike zjenice nisu dopuštale zelenilu da se rasprostire dalje. "Objasni mi o čemu dođavola pričaš!" Izdrao se na mene. "Ovako." Počela sam da govorim. "Danas sam šetala, i slučajno se okliznula i pala. Ti si mi pružio ruku i pomogao mi da ustanem i onda se ponudio da me odvezeš. Bilo mi je čudno što si vozio lamborghini-a kad znam da imaš Range Rover-a. I onda si me ispratio do kuće i kad si se vraćao u auto ti je ispala marama. Htjela sam ti je samo vratiti." Rekla sam i izdahnula. "

Harry-ev pogled je bio zamišljen, a ruke su mu se stegle u pesnicu. Da ga bar malo ne poznajem, pomislila bi da će me udariti. Ali moja unutrašnjost mi je govorila da on to nikad ne bi napravio. "Vozio je crni lamborghini?" Upitao me. Znao je koje je auto boje, iako mu to nisam naglasila. Nesigurno sam klimnula glavom na što se on okrenuo i snažno pesnicom udario u zid ostavljajući mali trag. "Znao sam." Bjesno je rekao i uhvatio se za glavu. "Što si znao, Harry?" Tiho sam govorila. Nije odgovarao."Harry, ko je onda to bio?" Stavila sam moju ruku na njegovo rame i nježno ga protrljala pokušavajući da ga smirim. Okrenuo se i zagrlio me čvrsto. Konačno sam mogla da osjetim miris Harry-evog šampona, pomješan miris narandže i minta. Malo je popustio zagrljaj kako bi me pogledao u oči. "Ostani samnom večeras ljepotice." Rekao je i u njegovom glasu sam jasno mogla prepoznati žudnju. "Hoću, ako mi odgovoriš na pitanje." Rekla sam i pogledala njegove umorne, zelene oči. "Ko je ono bio?" Postavila sam moje pitanje nadajući se njegovom odgovoru.

"Moj brat blizanac, Edward."

_____________________________________

Hej narode. Kao prvo, da se zahvalim svima koji čitaju i nadam se da sam bar upola ostvarila vaša očekivanja u vezi ove priče i da vas nisam razočarala. Nastavak vjerovatno u srijedu, do tad čitajte i ne zaboravite pritisnuti VOTE i ostaviti svoj komentar. 

Pusa svima, xx