Vrele noći

Četrnaesto poglavlje

TAMARA POV

Cijele sedmice sam loše volje. Od ponedeljka nssam vidjela Andrea niti sam se čula s njim. Iskreno razočarana sam i mislim da se to vidi. Nije mi dao da mu objasnim ni šta se desilo. Ponijela ga je ili ljubomora ili posesivnost, a možda je to samo on. Priznajem da sam malo nervozna zbog svega, čak sam i mamu izbjegavala nekoliko dana. Zna da sam dobro, onoliko koliko to mogu da budem. Jedino mi posao ide jako dobro. Tu sam ovih dana zablistala. Imali smo sastanak u banci i predložila sam nekoliko ideja koje bi mogle da urode plodom ako ih realizujem.

Dani su mi postali toliko monotoni da sam se pitala koliko ugo ću još moći ovako da funkcionišem. Vjerovatno ne zadugo. Moraću negdje da napravim nekakav predah ili bar pauzu. Moram malo da dam sebi  oduška. Milan i ja svaki dan imamo pauzu za ručak, sa Gocom. Razvili smo neku svoju rutinu i lijepo nam je. To vrijeme mi je jedino koje provedem ne misleći koji mu je vrag bio u ponedeljak. Stvarno daju sve od sebe da me dovedu u neko normalno stanje. Trude se da me oraspolože i na njihov nagovor učlanila sam se u teretanu. Jedino dobro je to što je blizu stana i što je otvorena do deset uveče. Bila sam samo jednom.

Subota je i voljela bi da mi je malo manje dosadno. Kuhala sam danas i pospremala. Još se navikavam na raspored ovdje, ali dobro mi ide. Vojin mi je spomenuo komšije, ali osim jednog srednjovječnog para nisam vidjela nikog drugog. Čak ni misteriozni komšija koga je teško uloviti na trenutak. Neko bi vjerovatno bio sretan da živi na ovako mirnom mjestu, ali meni je dosadno. Valjda sam navikla da ima dosta ljudi oko mene i stalno se nešto dešava. Ali ovo ne. Večeras mi ne gine kupka i čaša vina. Sama u svojim mislima.

Nazvala sam Lanu i mamu. Imale smo pravi prijateljski razgovor i priznajem da mi nedostaje moj društveni život. Nije bio baš nešto velik, ali ja sam bila zadovoljna. Kad sam završila s njima i uključila telefon, nisam ni stigla do kupatila kad je ponovo zazvonio. Vojin, blješti ime na ekranu. Dvoumila sam se da li da se javim ili ne. Ipak nisam. Nakon svega ipak je bolje da se ne družimo nego da ostanemo na poznanstvu. Ali zato sam se Milanu javila. Mislim da moram nekom.

,, Zdravo, direktorice'' veoma je raspoložen.

,, Milane, ne zezaj me. Jesi li nešto posebno trebao? U sred sam nečeg'' nije važno ali kupka je uvijek dobro došla.

,, Oh, zauzeta si? Htjeo sam da te pitam želiš li sa mnom i Gocom u jedan lokalni klub. Popijemo koje piće i vraćamo se nazad. Mislili smo da bi ti dobro došlo'' Iako nisam imala u planu, ideja mi se čini tako očaravajuća. Izlazak i to u klub. Što da ne?

,, Pristajem. Mislim da je to sjajna ideja. Pošalji mi adresu u poruci i naći ćemo se tamo kasnije'' kažem mu i već u glavi kombinujem odjeću.

,, Važi. Ponesi samo dobro raspoloženje'' rekavši to prekinuo je vezu. Minut kasnije je stigla poruka sa adresom i vremenom kad treba da budem tamo. Ovo nije moglo da ispadne bolje.

Sledećih sat i po se pažljivo spremam, brijem noge i feniram kosu, na kraju tek nanosim mlijeko za tijelo i oblačim  novi komplet od crne čipke. Kupila sam ga u lokalnoj radnji prije nekoliko dana zato što mi se svidjeo. Jednostavno je bio predivan . Kopam po ormanuu potrazi za odgovarajućom suknjom ali sa vješalice sam oborila nešto. Uzimam kratku crnu haljinu i zamišljeno je pogledam. Ne sjećam se kad sam je zadnji put nosila i ovo je savršena prilika za to. Pomučila sam se dok sam je zakopčavala dok sam prevukla zatvarač preko poruba ali zato mi je stajala kao salivena. Odavno se nisam ovako sređivala.

Na kraju sam ipak kosu uvila i lokne su mi se rasipale po leđima, a jaka šminka naglašavala cjelokupan izgled. Posebno krvavo crveni ruž. Krajnji ishodje taj da jedva i sama sebe prepoznajem u ogledalu. Crvene cipele sa vrtoglavim potpeticama su savršen izbor.