Otvaram oči i prvo što ugledam je Filipovo lice. Bukvalno se nalazi na dva prsta od mene. Odgurnula sam ga rukama.
- Jesi li me ti to kidnapovao? – vičem na njega dok ustajem iz kreveta.
- Da – smeje se.
- Smesta da si me vratio kući – naređujem mu.
- Ne bih rekao. Jesi li gladna?
- Nisam gladna, hoću da idem kući.
- Rekao sam da ne može – uneo mi se u facu i uplašila sam se. Zatim se okrenuo i ostavio me samu.
Pokušavam da otvorim vrata ali ne mogu a prozora nema. Osvrnula sam se još jednom oko sebe. Nalazim se u ogromnoj prostoriji, osim bračnog kreveta, tu je mini kuhinja, televizor, ormar sa garderobom moje veličine, na ovo sam se namrštila. Zatim sto sa dve stolice i malo kupatilo, bez prozora. Mislim da je konačno došlo vreme da zaplačem.
Nakon dobre partije plakanja, rešila sam da preturam po kuhinji. Jedini oštar predmet koji sam pronašla je bila viljuška, zapravo dve viljuške. Stavila sam ih u pojas i spustila bluzu preko. Zatim sam uzela tanjir i stavila voće u njega, ovde ima puno voća. Sela sam na stolicu i zagrizla jabuku.
Ne znam koliko dugo sam ovde, nemam sat, imam tv ali nemam daljinski upravljač. Smislila sam ideje za bekstvo, neke su dobre a neke glupe. Nadam se da je neko do sad već shvatio da sam nestala. Kako li je Filip ušao? Nisam čula Đavola da laje.
Na zvuk otključavanja vrata počela sam da ljuštim bananu.
- Jedeš – Filip se oduševio.
- Trudna sam, stalno jedem – odgovorila sam ravnodušno.
- Večera će uskoro.
- Šta ima?
- Naručio sam picu, ne umem da kuvam – seo je preko puta mene i izvadio pištolj. Ukočila sam se.
- Ubićeš me?
- Ne lupaj gluposti, samo želim da znaš čime raspolažem.
- Zašto?
- Za slučaj da rešiš da pobegneš.
Ovo je loše.
- Da, svo vreme planiram da se bijem sa tobom, kao da mogu da te savladam, još sa bebom u stomaku – frknula sam.
- Znao sam da si pametna.
Misli Eva, misli.
- Koliko dugo planiraš da me držiš ovde?
- Samo večeras, sutra krećemo na put.
- Gde? – gde planira da me odvede ovaj manijak.
- Gde nas put nanese – njegov osmeh mi ide na živce.
- Hoće li ta pica, gladna sam – hvata me nervoza.
- Proveriću – uzeo je pištolj i izašao napolje.
Moram da izađem odavde, moram.
- Filipe – derem se i lupam u vrata.
- Filipe – čujem ga sa druge strane i hvatam se za stomak.
- Eva.
- Boli me, mnogo me boli stomak – savijam se dok glumim.
- Idemo kod doktora – pridržava me.
- Požuri molim te – plačem ali on se ne pomera.
- Eva možeš samo da izgubiš dete, nije strašno, napravićemo drugo, napravićemo naše – mazi me po kosi. Na ove reči sam poludela izvukla sam viljuške i nabila mu ih najsnažnije što sam mogla u stomak.
आप पढ़ रहे हैं
Proračunato zaveden 🔚
रोमांसEva je očajna, njen život se već nekoliko godina svodi na fakultet i slikanje jer ne može naterati njenog progonitelja da je ostavi na miru. On je pokvaren i umišljeni gad koji sprečava muškarce da joj prilaze, samo zato što ga je odbila. Zato jedno...
