Proračunato zaveden 🔚

Part 16

Sutradan Viktor je po dogovoru došao po mene.

- Dobro juto, jesi li se odmorila? – otvara mi vrata.

- Jesam, mnogo spavam. Deluješ mi vedro – primećujem.

- Zato što imam dobre vesti za tebe.

- Stvarno koje?

- Petra nije trudna, znam da te je to izjedalo.

Laknulo mi je. Dobro je.

- To je dobra vest.

- Što ne znači da smo spavali, dakle to će ostati u sivoj zoni. Žao mi je.

- Možemo li da to više ne spominjemo?

- Naravno. I razgovarao sam sa mojom majkom. Više te neće uznemiravati.

Šta li joj je rekao? Znam da mi neće reći.

- Ne želim da stvaram neprilike među vama, ona ti je majka i nezamenjiva je.

- Ne volim kad mi ljudi rade stvari iza leđa, sve osobe u mom životu moraju znati svoje mesto, nemam problem da ih podsetim na to – ljut je.

- Shvatam. Možeš li da se zustaviš ispred neke pekare? – rešila sam da promenim temu, a i gladna sam.

- Nisi doručkovala?

- Jesam ali ponovo sam gladna – slegnula sam ramenima.

- Znači istina je da trudnice jedu mnogo? – opustio se.

- Smesta da si to povukao. Ja ne jedem mnogo – priptetila sam mu.

- Povlačim – nasmešio mi se, konačno.

- I želim sladoled – prekrstila sam ruke na grudima.

- Dobro dušo, nemoj da se duriš.

- Doktorka kad možemo saznati pol? – pitam je nakon što je uzvrdila da je sve u redu.

- Tek nakon četvrtog meseca.

- Ko će čekati tri meseca?

- Moja devojka misli da nosi dečaka – Viktor je objasnio,

- Ne mislim ubeđena sam. Kažu da žene blistaju kad nose dečake a poružne kad nose devojčice a ja se osećam blistavo – izložila sam svoju teoriju.

- Ti i jesi blistava – Viktor me poljubio u čelo.

- Još je rano za pol. Da li ste razumeli sve što sam vam rekla?

- Jesam, lekovi, brisevi, analize, zdrava ishrana, odmor i da pozdravim mamu – nabrajala sam.

- Tako je Eva, gospodine Dimitrijeviću – rukovali smo se.

- Hvala vam doktorka.

- Hej o čemu razmišljaš? – Viktor me drži za ruku dok koračamo ka njegovom auto.

- Pokušavam da se setim kada smo napravili bebu, trudna sam četiri nedelje. Dakle gde smo se sve seksali pre mesec dana? – pitam ga ozbiljno na šta se on glasno nasmeje.

- Razmisliću o tome pa ću ti javiti. Hoćeš da prošetamo malo?

- Može, trebalo bi da izvedemo i Đavola - nedostaje mi to tele.

- Hajdemo onda po njega.

- E ali tvoja sam do pet sati, obećala sam devojkama palačinke danas.

- Prihvatam sve što nudiš.

Proveli smo predivan dan, šetali smo, smejali se, pravili planove za budućnost sa detetom, igrali se sa Đavolom, Viktor je bio predivan prema meni. Možda zbog griže savesti ali njegova ljubav prema meni je očigledna. Kad me vratio kući Milica i Jovana su me već čekale.