Proračunato zaveden 🔚

Part 4

Smejemo se kao budale ispred televizora stend ap komičarima koji su i više nego dobri. Moram da priznam, večerašnja epizoda je vrh. Kad se završila brisala sam suze.

- Moraću ovo češće da gledam. Dobro je.

- I više nego dobro, obično gledam sa prijateljicama uz čips i pivo – priznala sam.

- Voliš pivo?

- Podseća me na oca tako da volim – on je obožavao pivo.

- Napomenula si mi da živiš sa majkom, otac ti je mrtav – zaključio je.

- Da, poginuo je na dužnosti – priznala sam.

- Čime se bavio?

- Bio je policajac, ubijen je prilikom pljačke banke.

- Moje saučešće.

- Hvala. Možemo li da promenimo temu? – ne želim da se prisećam toga.

- Naravno. Koliko dugo slikaš?

- Od malena, isprobala sam sve tehnike i zaljubila se u akvarel.

- Zar nije logično da studiraš slikarstvo? I dalje te ne mogu zamisliti kao istoričara.

- Slikarstvo je oduvek bilo moj hobi, relaksacija, doduše zarađujem lepo od prodaje svojih slika ali istorija je ... Kako da ti objasnim a da razumeš? – zamislila sam se.

- Od malena su me fascinirali svetovi koje ne mogu upoznati. Pod tim mislim na Vizantiju, Mesopotamiju, Stari Rim, Kinu, Srednji Vek, interesovalo me kako je nastao svet, kako su nastale države, kako su se ljudi menjeli, ta prelazna doba . . . Istorija je moja prava ljubav.

- A samo je jedna prava ljubav u životu.

- Upravo tako.

- Razumem.

- Drago mi je što razumeš. Tvoj red.

- Zar me nisi istražila? – bocnuo me.

- Ha ha – onesvestio bi se kada bi znam koliko sam ga istraživala.

- Živim sa psom, kome se očigledno dopadaš, znaš čime se bavim. Imam dve sestre, mlađe, Lara i Luna koje me izluđuju, moji roditelji žive u Parizu na nagovor moje majke, volim slane palačinke, obožavam slatkiše, hobi mi je trčanje i košarka.

- Zašto te sestre izluđuju?

- Zato što se ponašaju kao prava deca, Mia je mlađa od tebe godinu dana a Luna godinu i po dana. I da razlika među njima je devet meseci.

- Wau, mislim da je lepo imati veliku porodicu.

- Ti si jedinica.

- Da, moja majka je imala dva pobačaja nakon mene i posle toga su odustali. Tako da sam ostala sama.

- Dakle mezimica.

- Moram da priznam da jesam, tata mi je udovaljavao u svemu, mama je bila malo strožija ali nakon očeve smrti se promenila postala je mekša. Imala sam divno detinjstvo zaista, od mene se očekivalo samo da završim fakultet i da budem fina devojka, i naravno da se udam do tridesete.

- Ako ti išta znači, deluješ fino.

- Hvala.

Naš razgovor prekinuo je moj telefon.

- Izvinjavam se – ustala sam krenula ka stolu gde se nalazila moja torba.

- Mama.

- E dušo kad dolaziš kući? – zabrinuta je.