Proračunato zaveden 🔚

Part 13

Stojim ispred ogledala dok skidam sa sebe poslednju haljinu koju sam izvukla iz ormara. Nervozna sam, sutra ću upoznati Viktorove roditelje, i prijatelje i širu porodicu . . . Sutra slavi rođendan i njegove sestre Lara i Luna organizuju zabavu u jednoj od sala njegovog hotela, navodno je 35 prelomni broj. Protekli meseci sa njim su mi doneli mnogo promena u životu, lepih promena, doneli su mi sreću. Ne znam kakav smo to par ali nismo se nijednom posvađali od one situacije kada mu je Filip rekao da smo u vezi. A Filipa nije bilo ni na vidiku, nisam ga videla dugo, tačnije od onag dana kada smo svo četvoro bili u tržnom centru. Milica i Viktor misle da se dozvao pameti ili da se uplašio Viktora, Jovana i ja ne delimo njihovo mišljenje, ona misli da progonitelje kao što je on ne može uplašiti jedna pretnja a ja mislim da neko ko me pratio tolike godine neće odustati tako lako, makar zbog ponosa, ali šta god da je razlog nije bitno, bitno je da ga nema. Slobodna sam da napokon živim život kako želim.

Dobila sam posao, ponudili su mi da ostanem na fakultetu kao asistent što sam oberučke prihvatila, ali ova ponuda najviše je oduševila Viktora. U ovih nekoliko meseci sam zaključila da njemu slika u javnosti i slika kod kuće moraju biti iste, žena koja je sa njim mora biti fakultetski obrazovana, da radi posao koji priliči dami, što važi i za hobi, mora biti umerene, nikako prenaglašena, njen seksualni život pre njega mora biti minimalan što je u mom slučaju posebno dobro ispalo jer je pun sebe zbog činjenice da mi je uzeo nevinost i društveni život te žene mora biti sveden, mora biti dobra domaćica i definitivno dama za druge. Mislim da ispunjavam sve te uslove, jeste da sam ga iskoristila u početku zbog njegovog statusa ali prešla sam preko toga jer imam stabilnu i čvrstu vezu. Provodimo svo slobodno vreme zajedno, povremeno prespavam kod njega uglavnom kad mi majka radi noćnu smenu ili kad je na putu, u poseti kod babe i dede, ili kad slikam nešto pa izgubim pojam o vremenu. Naučila sam dosta toga o njemu, upaznala sam sve njegove strane, shvatila sam njegov način ramišljanja, njegove prioritete u životu i uklopila sam se u sve to, jeste malo proračunato ali zadovoljna sam, ne radim ništa što ne želim, srećna sam sa njim. Odustala sam od haljine i krenula kod Viktora.

Nakon šetnje sa Đavolom, napravila sam lazanje za večeru i ispekla lenju pitu, imala sam puno vremena jer mi je Viktor nagovestio da će se zadržati na poslu. Presvukla sam se za slikanje i popela u svoj ogroman atelje.

Čula sam Viktorov auto, pogledala sam u svoj ručni sat, pokon od Viktora, dvadeset i jedan. Odložila sam četkicu, obično mi treba između pet i deset minuta da vratim stvari na svoje mesto. Uvek se prvo javim Viktoru pa se tek onda presvučem i sredim, primetila sam da obožava kad ga dočekam umazana bojom, više puta smo tako vodili ljubav, neverovatno se pali na mene u boji.

- A, dobro veče – zatekla sam Viktora u dnevnoj sobi sa roditeljima. Prepoznajem ih sa fotografija koje mi je pokazao. Šta će oni ovde? Zar ne dolaze sutra? Pa bar neću imati problem sa haljinom.

- Eva, dođi da te upoznam sa roditeljima – Viktor je ustao sa smeškom i poljubio me. Kad je video moj začuđen pogled namignuo mi je.

- Dobro veče, ja sam Eva – pružila sam ruku prvo negovom ocu jer mi je bio bliži.

- Miloš, drago mi je što se konačno upoznajemo Eva, čuo sam mnogo toga o tvom kuvanju – nasmešio mi se blago. Miloš je star čovek, milog pogleda, kao Deda Mraz.

- Hvala. Gospođo – pružila sam ruku i Viktorovoj majci.

- Molim te zovi me Suzana, i hvala ti na onoj slici, oduševljena sam – položila je drugu ruku na grudi. Suzana je suzdržanija od Miloša, na osnovu Viktorovih priča zaključila sam da su veoma patrijahalni ljudi a Luna mi je jednom prilikom rekla da ne odobravaju razvod i da su svojoj deci poručili da žele da upoznaju samo njihove buduće partnere, dakle jednu osobu, što je i glavni razlog moje nervoze, Viktor je ozbiljan sa mnom, možda čak planira i brak.