Akademija gospođice Smithson za nadarene mlade

Poglavlje 11: Mehanički leptiri

-Upoznala si Michaela Jamesa Temminnicka?

Sa zgražanjem sam se zagledala u Beatrice i njezino lice koje je trenutak prije postalo zaljubljeno, ulažući divljačke napore u to da joj pokažem koliko sam razočarana njezinom reakcijom.

-Maloprije sam ti ispričala o čudnovatim vibracijama koje dolaze iz podruma nakon večere, a ti me ispituješ o nekom tipu s kojim sam morala odraditi kaznu?- upitala sam, visoko podignuvši obrve.

-Pa što onda?- Beatrice je začuđeno slegnula ramenima.- Michael je najzgodniji dečko na Akademiji! Svaka djevojka bi prodala dušu vragu da barem samo jednom izađe sa njim, a ti si sasvim mirna nakon što si provela s njim dva sata?

Sjedile smo u kutu društvene prostorije ženskog doma. Skupina tračerica u suprotnom kutu se došaptavala, često bacajući kratke poglede prema nama. Pokušavala sam uvjeriti samu sebe da mi to ne smeta.

-Pa da. Zašto bih se osjećala nekako posebno?- došao je red i na mene da sliježem ramenima.

-Zato što je to Michael James Temminnick, budalice!- Beatrice me je lagano lupnula po ramenu.

Uzdahnula sam. Bilo je očito da se s ove strane Akademija ni po čemu ne razlikuje od drugih škola.

-No, što misliš o vibriranju?- upitala sam, nastojeći odvesti razgovor na drugi put.

-Ne znam, Jan. Stvarno ne znam- Beatrice se uozbiljila i stišala glas do šapta.- Svakim danom mi ova Akademija počinje izgledati sve čudnija i čudnija... Nemam pojma što bi moglo proizvoditi toliko jake vibracije. Mislim da bismo sutra trebale popričati s Harrisom, možda se zajedno nečemu dosjetimo.

Kimnula sam. Pogled mi je, ne pokoravajući se mojoj volji, odlutao do tračerica i tek sam tada primijetila tko stoji u centru njihove grupe. Bila je to, razumije se, Olivia. Pričala je nešto svojim prijateljicama zbog čega su se one glasno smijale.

-Hej, Olivia!- dozvala sam je.

Olivia se okrenula prema meni.

-Možeš li mi objasniti jednu stvar?- započela sam podrugljivim tonom.- Kako tebi i tvojim prijateljicama ne dosadi stalno pričati o jednoj osobi? O osobi o kojoj ni ne znate ništa osim da ide s vama u školu?

Olivijino se lice smrknulo.

-Nije tvoja stvar o čemu mi pričamo- ponosno je izjavila.- Gledaj svoja posla, kosturčiću.

Glasno sam se nasmijala, trudeći se ne obazirati se na ono „kosturčiću". Kostur je nešto s čime su me dosta često uspoređivali, onako nisku, mršavu i ravnu. Rekla sam:

-Jedino ako ti budeš gledala svoja, gujavice.

-Nemoj biti loša prema meni, Elgortice- odvratila je Olivia prekriživši ruke na prsima.- Uvijek se mogu žaliti nekome od profesora na tebe. Zar baš toliko želiš opet odraditi kaznu?

Dvije ideje su mi došle istovremeno. Prva je zapravo bila jako sretna slučajnost- iz nekog sam se razloga prisjetila Beatricinog i mog nedavnog razgovora.

Ustala sam i prišla tračericama. Ponosno se uspravivši, izgovorila sam:

-Da, jer će Michael James Temminnick ponovno biti tamo i odrađivati kaznu sa mnom.

Rumenilo se odmah povuklo s Olivijinih obraza, a lice se iskrivilo u ružnu ljubomornu grimasu.

-Da se više nisi usudila prići mi- izjavila je prijeteći.

-Vrlo rado. Idemo, Beatrice!

Beatrice je ustala s poda, brzo mi prišla te smo zajedno napustile društvenu prostoriju.