Tišina (Harry Styles)

Preokret

Hari

Polako sam usao u sobu, ne zeleci da je uznemirim.

Zatekao sam je u uglu sobe kako zamisljeno gleda kroz prozor. Nije ni trepnula kada je cula otvaranje i zatvaranje vrata, niti je na bilo koji drugi nacin registrovala da sam usao u sobu.

Pre tacno 4 dana desilo se ono cega smo se uzasavali. Probudila se i nije mogla da pomeri noge. Iako nisam mogao da je cujem, znao sam da je vristala, dok sam ja davao sve od sebe da je smirim. Mogao sam tacno da vidim koliko se potresla, toliko je bila sokirana i u bolu, da sam i sam zaplakao.

Mrzeo sam kada je patila, a ja nisam mogao da uradim nesto po tom pitanju.

Odveo sam je u bolnicu gde su nam samo potvrdili ono sto smo vec i sami znali...bolest je ucinila svoje. Nije bilo nicega sto su lekari mogli da urade. Nije bilo nicega sto sam ja mogao da uradim.

Kada je cula potvrdu da je sada vezana za kolica, tog trena se povukla u sebe. Nikada nisam video tu njenu stranu, ali bila je potpuno zastrasujuca. Radije bih prihvatio da je vikala, da se drala na mene, nego ovo, ovo je bilo triput gore. Samo je cutala, cesto zureci u jednu tacku, nije progovarala ni jednu jedinu rec.

Odbijala je da jede, da pije tecnost, postala je duh. Mrzeo sam da je gledam takvu, ali sve sto sam pokusao bilo je uzalud. Niko nije mogao da je trgne iz tog stanja. Svi su pokusali...Ricard i Amanda, cak je i Ivana svracala, ali je sve bilo za dzabe.

Taman smo doziveli toliko srece, poceli smo da zivimo zajedno, priznali smo nasu ljubav, a onda je sve to bilo sruseno u jednom treptaju.

Nije zelela da se vrati u nasu kucu. To je bio jedini put otkad je ostala nepokretna da je progovorila, rekla je Ricardu da je vode kod njih. Preklinjao sam je da se urazumi, da mi nije na teretu, ali je ona samo zurila u praznu tacku na zidu, odbijajuci cak i da me pogleda.

Toliko me je sve ovo bolelo, ali je jos gori bio osecaj nemoci, nije bilo nista sto sam mogao da uradim za nju sada i to me je ubijalo.

Prisao sam joj polako, a onda kleknuo ispred nje. Uhvatio sam je za ruke, ali kao i ranije, nije nikako registrovala moj dodir.

''Bela, ljubavi, molim te nemoj ovo da radis.'', rekao sam tise, ali sam znao da me cuje, ''Molim te.'', vise nisam mogao da gutam suze.

Poceo sam da placem, a ona je samo gledala nemo kroz prozor, ne obracajuci paznju na mene i moje reci.

Trebalo mi je par minuta da se primirim.

''Volim te.'', pogledao sam gore na njeno lice, a onda ustao i izasao iz sobe.

Tacno me je ubijalo sve ovo, a bio je tek pocetak.

*

Je l' si siguran da je ovo najpametnija ideja? Mozda je bolje da je odvedete u centar. - iskucao sam poruku, saljuci je Ricardu.

Ne bih je ostavljao da ne moram, ali ovo je hitno. U svakom slucaju, najbolje je da se vrati kuci Hari, tu joj je mesto. Moramo biti strpljivi, prebrodice ona to. - ubrzo mi je stigao odgovor.

Pokusavao je da me utesi, ali bezuspesno.

Koliko god sam zeleo da verujem u to, koliko god sam prizeljkivao isto, nekako sam izgubio nadu. Vec 2 nedelje nije kako treba, nesto mi je govorilo da ce stvari tako i ostati.

Dobro, kada dolazite? - izdahnuo sam isfrustrirano.

Moramo da krenemo oko 3, zelimo da izbegnemo oluju, znaci bicemo tu oko pola 3. Vidimo se.