Belami

''Gde me vodis?'', pitala sam kada se Hari, kao sto je i imao obicaj u zadnje vreme, nenajavljeno stvorio na mom kucnom pragu, izvlaceci me iz kuce.

''Videces. Hajde, obuj se, uzmi jaknu i idemo.'', rekao je uzbudjeno.

Nasmesila sam se i poljubila ga u nos, koji se crveneo od hladnoce. Bio je neodoljiv u jakni maslinaste boje, teksas kosulji i sa kapom na glavi, presladak i samo moj. Na brzaka sam navukla cipele i jaknu i izjurila iz kuce, ulazeci u Harijev dzip.

Poceo je da vozi, izlazeci na otvoren put i udaljavajuci se iz grada. Smeskao mi se, bacajuci pogled na mene s vremena na vreme, jer je mislio da ne vidim, posto sam gledala kroz prozor. Ali itekako sam videla. Hari je uvek bio u mom vidokrugu, cak i kada toga nije bio svestan.

Jesen je bila u punom jeku, moje omiljeno godisnje doba. Priroda je oduzimala dah svojim jesenjim bojama, raznim nijansama crvene, zute i narandzaste, koje su krasile lisce, nebo i okolinu uopsteno.

Kako je Hari vozio, tako bi se po putu razletelo opalo lisce, stvarajuci neku cudnu euforiju svojom lepotom i jednostavnoscu. Oduvek su me takve stvari ocaravale.

Miris kise i svezeg vazduha udarilo me je kada se Hari konacno zaustavio pored puta. Bilo je hladno, ali je svezina bila prijatna. Uostalom, kada sam bila s njim, kao da su lose stvari prosto nestajale. Ne bih osecala ni bol, ni strah, a posebno ne hladnocu.

Izvukao je ranac iz gepeka, prebacio ga preko ramena, a onda je moja obgrlio svojom dugackom i snaznom rukom. Momentalno sam se istopila na njegov dodir. Poljubio me je u obraz i siroko mi se nasmesio, a onda poveo neasfaltiranim puticem, koji je vodio ka velikoj i prostranoj poljani.

Nisam nista pitala, ne bi mi nista ni rekao. Imao je obicaj da me iznenadi ovako, priredi nesto tako slatko i romanticno, a naravno nikada nije otkrivao sta. Nisam bila tip devojke koja preterano voli iznenadjenja, ali njegova mi nikada nisu smetala. Stavise...obozavala sam ih.

Na jednom kraju poljane, nalazilo se uzvisenje, na kojem se nalazilo jedno jedino jabukovo drvo. Uhvatio me je za ruku i poveo uz brdasce, a onda je konacno otvorio ranac. Prvo je rasirio deblje cebe, postavljajuci ga na vlaznu travu. Smestio se na njega, a onda potapsao mesto pored. Uzela sam trenutak da upijem njegov pogled, dok sam gledala njegove prelepe zelene oci sa visine. Savrseno su se uklapale u boje oko nas. Hari je bio poput jeseni, hladan spolja, poput kisovitog, maglovitog, hladnog vremena, ali iznutra su se komesale prelepe tople note njegove licnosti, poput sarenog lisca u jesen.

Sela sam pored njega. U zadnje vreme smo stvorili jednu sasvim novu vezu izmedju nas, nesto sto nisam mislila ni da postoji u stvarnom zivotu. Ponekad, dok smo setali ili kao sada, dok smo sedeli jedno pored drugog, nismo nista pricali. Samo smo cutali, upijajuci prisutnost i toplotu onog drugog. Hari bi me samo gledao, dok sam ja pratila kako mu oci saraju po mom licu. Onda bi konacno pale na moje usne i tada bi me i poljubio. Bio je neverovatan osecaj.

''Zasto smo ovde?'', konacno sam ga pitala kada su nam se usne razdvojile.

''Zar nam je potreban razlog?'', pitao me je kroz smesak.

''Naravno da ne, samo te znam. Nista ne radis bez razloga.'', nasmesila sam se pomalo zlocesto.

''Vise covek ne moze ni da te iznenadi.'', saljivo je rekao, uzimajuci ranac.

Prvo je izvukao marker iz manjeg dzepa, a onda, na moje iznenadjenje, papirnog zmaja.

''Vidis da ipak mozes.'', pogledala sam ga zainteresovano.

''Razmisljao sam.'', odjednom se uozbiljio, pa sam i ja ucinila isto, ''Toliko si mi pomogla kroz sve ovo, znam da sam i ja tebi, rekla si mi to, ali...ne mogu da otresem ovaj osecaj da se i dalje plasimo mnogih stvari, posebno buducnosti. Ne zelim da zivimo u konstantnom strahu Bels, zelim da uzivamo potpuno, da ne razmisljamo o losem. Zbog toga sam te doveo ovde.''

Tišina (Harry Styles)Read this story for FREE!