Andrea je u vecernjim satima usla u svoj iznajmljeni stan. Bila je mrtva umorna. Izula je patike i spustila torbu na sto, namestajuci svoje umorno telo na garnituru. Upalila je televizor da bi jos malo ostala budna, ali ju je umor savladao i ona je ubrzo zaspala. Spavala je tri sata, kada joj je zazvonio telefon. Trgnula se.
- Molim? - upitala je pospanim glasom.
- Brzo se sredi, dolazim po tebe. Idemo na zurku da se malo opustimo, vikend je.
- Ivane... Zaboravio si da ja radim subotom? Umorna sam.
- Znam lepotice ali sutra je nedelja, sto znaci da ne radis. Hajde, hajde, hajde!
Bacila je pogled na televizor da vidi koliko je sati.
- Ali pola jedan je... Dok mi odemo, bice vec kasno.
- Nece Andrea! Vodim te na jedno posebno mesto, ne zelim da cujem odbijanje. Dolazim po tebe za pola sata, pozuri da se spremis.
Prekinuo je vezu pre nego sto je stigla da mu odgovori. Spustila je telefon na sto i pozurila u kupatilo. Morala je da se istusira, da bi se razbudila i dosla sebi. Dok joj je mlaka voda padala po ledjima, zazmurila je i zamislila se. Od kada je otisla iz Trevorove kuce, bila je u panici kako ce da se snadje. Razmazili su je i navikla je da drugi obavljaju za nju poslove. Sada je sve drugacije, ima 22 godine i vreme je da uzme stvar u svoje ruke. Kada je iznajmila stan, bacila se na trazenje posla... U oglasu je zapazila da traze mlade devojke za rad na recepciji u jednom prestiznom hotelu. Na ulazu se sudarila sa Ivanom i on je prosuo vrucu kafu po njenoj haljinici. Opsovala je i on ju je posle dugo nagovaranja, u znak izvinjenja odveo da kupi slicnu takvu. Usli su u spiku i ona je saznala da je on sin vlasnika hotela u kojem je zelela da radi. Kada je saznao zasto je dosla u njihov hotel, odmah je nazvao oca i sredio joj radno mesto. Zamerala mu je zbog toga ali joj je posao bio veoma potreban. Tako je sve pocelo sa Ivanom, on je bio mnogo dobar prema njoj i nastavili su da se druze, vidjali su se sve cesce i cesce. Ugasila je vodu i izasla iz tus kabine. Obrisala se, namazala mleko za telo, upalila presu za kosu i pozurila da nadje odgovarajucu haljinu za vecernji izlazak. Opredelila se za kratku, jednostavnu zutu haljinu bez ledja. Brzo je usla u nju i stala ispred ogledala. Bila je zadovoljna kako joj je pristajala. Stavila je mindjuse i diskretno se nasminkala. Pozurila je u wc i presom ispravila delove kose koji su se malo poremetili. Cula je zvono na vratima i brzo je usput ka njima zgrabila crne, otvorene sandale. Otvorila je vrata zadihana.
- Za pola sata si uspela da se spremis, zadivljen sam. Ne znam kako to uspevas, ali na tebi obicne kombinacije svakako ne izgledaju obicno.
Andrea se nasmejala i obula sandale. Zgrabila je malu torbicu i u nju stavila stavila telefon, a kada je zakljucala vrata, odmah je stavila i kljuceve.
Uhvatila je Ivana za ruku i brzo su izasli iz zgrade.
- Na koje me to posebno mesto vodis veceras? - bila je radoznala.
- Ako ti otkrijem, onda nece biti iznenadjenje. Dovoljno je da znas da je u pitanju dobra zurka. - otvorio joj je vrata od kola - Upadaj.
Kada su stigli, on je potrcao da joj otvori vrata i za ruku je brzo izveo prema velikoj gradjevini.
- Zurka je u stanu? - upitala je.
- Zurka je na krovu. - rekao je uzbudjeno.
Andrea je uskoro bila okruzena ljudima oko sebe, dok je svuda padala disco sijalica.
- Zelim nesto da ti pokazem, nemoj da mislis da sam te doveo samo zbog ovoga. Ovde nema nista posebno.
Obuhvatio ju je rukom oko struka i uputili su se ka stepenicama koje su se spustale dole. Primetila je bazen pun pene, ali to nije ono sto ju je ostavilo bez daha, nego pogled na grad odatle.
- Ivane, ovo je prelepo. Ostala sam bez teksta.
- Znam, ovo je moje omiljeno mesto za provod. Svuda sam isao, ali sam se uvek ovde vracao.
Stajali su nekoliko minuta na ivici zgrade uz ogradu i posmatrali prizor.
- Idem da nam donesem nesto da popijemo. Sta zelis?
- Moze neki dobar koktel, po tvom izboru.
Klimnuo joj je glavom i ostavio je da stoji i posmatra lepotu ispred sebe. Sve je bilo divno i neverovatno, ali samo jedna osoba joj je nedostajala ovde. Kako bi bilo lepo da je on sada ovde pored nje. Proslo je mesec dana od kada su se poslednji put videli na vencanju i on joj je svaki dan sve vise nedostajao. Bolelo ju je sto je mu nije verovala i sto mu nije dala poslednju sansu.
- Izvoli koktel.
Trgnula se na zvuk Ivanovog glasa.
- Izvini, nisam zeleo da te uplasim. Bilo je ocigledno da si se zamislila. Da li je sve u redu?
Uzela je koktel iz njegove ruke i tuzno se nasmejala.
- Sve je u redu.
- Andrea, ti drhtis. Da li ti je zima? Zelis li da udjemo unutra?
Odmahnula je glavom. - Ne, ne... Nije mi zima. Ostanimo jos malo ovde, pogled je predivan.
Ivan je posmatrao sa strane njeno lice. " Nije ni blizu predivan, koliko si ti.", zadrzao je te misli za sebe.
Posmatrali su grad nekoliko minuta u tisini, a onda je Ivan cuo da ga neko doziva. Okrenuli su se oboje.
- U pitanju je stara poznanica, izvini me na par minuta. Ako zelis, mozes malo da prosetas malo, zaista je sve neverovatno. - poljubio ju je u obraz i udaljio se.
Andrea se okrenula, bacila je pogled na sve te vesele i pijane ljude oko sebe. Osecala se usamljeno. Odlucila je da malo proseta, dok Ivan ne zavrsi razgovor. Popela se uz stepenice i opet je ponovo bila gore. Bila je velika guzva svuda i to je bila jedina stvar koju je zamerala ovom predivnom ambijentu... Ali, da nije dobro, zar bi bila guzva?
"Bilo bi bolje da se vratim dole kraj bazena, barem je manja guzva."- pomislila je.
Dok se probijala ka stepenicama, slucajno se spotakla od neciju nogu i blago se zateturala napred, prosipajuci koktel na veliku musku priliku.
Brzo se okrenuo i prosuo paljbu po njoj.
- Sledeci put pazi kuda ides ! - onda je zastao, gledajuci je zbunjeno - Andrea?
Podigla je pogled i nije se mogla pomaknuti.
- Trevore? - bila je iznenadjena -Otkud ti ovde?
Oci su mu gorele. Zeleo ju je dotaknuti, ali nije mogao to da ucini.
- Da li bi zelela da se sklonimo na neko mirnije mesto i porazgovaramo? Ovde je velika guzva i jedva te cujem. - gledao ju je nestrpljivo, dok je cekao odgovor na svoje pitanje.
- Moze, ali gde?
Pogledom joj je pokazao da sidju dole pored bazena. Krenuo je, a ona ga je pratila. Potrazila je pogledom Ivana, ali ga nigde nije bilo. Priblizili su se vrhu zgrade pored bazena i posmatrali grad. Pre dvadeset minuta je zelela da je on pored nje i da posmatraju neverovatan prizor ispred sebe. I sada je on zaista bio pored nje, ali ne onako kako je zelela. Bio je hladan, suzdrzan i distanciran. Drzao je ruke u dzepovima i gledao pravo.
- Kako si Andrea? Da li si se snasla?
- Dobro sam. Nasla sam posao. Sve ide kako treba.
Klimnuo je glavom, dok je i dalje gledao pravo. Bolelo ju je njegovo ponasanje.
- Drago mi je zbog tebe. Oduvek sam zeleo da samo budes srecna.
Spustila je postidjeno pogled. - Znam. Kako si ti? Sta ti radis?
- Bio sam i bolje. Mnogo sam umoran...
Pogledala ga je zabrinuto. - Da li je sve u redu?
Klimnuo je glavom. - Naravno. Mnogo radim, pa me sve to stize...
Nije zeleo da gleda u nju. Nije smeo da se usudi. Dovoljan bi bio jedan pogled u njene oci i bio bi izgubljen zauvek. Mirisala je sveze i slatko. Bilo mu je vruce i bolele su ga prepone.
- Oduvek si bio radoholicar. To si ti... Navikao si na takav tempo zivota.
Pogledao ju je i ona se blago nasmesila. Nedostajao mu je njen prekrasan i sladak osmeh, ona je bila prekrasna i slatka. Osetio je ostru bol u prsima.
- Ti to najbolje znas, ipak se dosta dugo znamo. - slegnuo je ramenima, dok ju je i dalje posmatrao.
U njegovim ocima je primetila umor i tugu. Spontano je podigla ruku i spustila mu dlan na obraz. Rasirio je oci od iznenadjenja i ukocio se. U sledecem trenutku je zazmurio i naslonio obraz na njenu ruku.
- Mnogo sam umoran Andrea, mnogo...
Andrea ga je gledala i u njenim ocima je svako mogao da primeti veliku ljubav, dok ga je posmatrala.
Trevor je otvorio oci. - Do djavola! - opsovao je i sklonio njenu ruku.
Morao se udaljiti, jer da to nije ucinio poljubio bi je. Mnogo je zeleo to da ucini, ali ga je bio strah. Jasno mu je stavila do znanja da ne zeli vise nista sa njim i on mora postovati njenu odluku, cak i ako mu to mnogo tesko pada. Stisnuo je pesnicu.
- Izvini, ali moram da idem... - rekao je promuklim glasom.
Uhvatila ga je ruku pre nego sto je otisao i tako ga zaustavila.
- Trevore... Zelim da ostanes jos malo sa mnom... Ne moramo da pricamo, samo da posmatramo malo grad odavde.
Zeleo je, samo Bog zna koliko je zeleo da ostane, ali obecao je sebi da ce se drzati sto dalje od nje.
- Zao mi je, ali ne mogu.
Izvukao je svoju ruku iz njene i okrenuo se brzo da ona ne bi mogla da primeti razocarenje na njegovom licu.
Andrea je stajala jos nekoliko minuta u mestu i gledala u guzvu iza koje je Trevor nestao.
"Glupaco. To si i zelela, zasto ti je sada krivo?" - ponavaljala je to i pitala sebe iznova i iznova.
****
Trevor je sedeo u svom automobilu i posmatrao gradjevinu ispred sebe. Nije mogao da ode, ne dok je ona jos bila tu. Nedostajala mu je previse, morao je da je vidi jos jednom i zato je odlucio da je saceka dok ne izadje. Sa kime li je dosla? Da nije sa nekim deckom? Tesko je disao, pa je morao da otkopca tri dugmeta na kosulji. Utisao je muziku, kada je primetio da izlazi. I da, bila je u drustvu nekog muskarca, kao sto je i mislio. Bila je pijana i zato je, da bi mogla da se krece, zagrlila muskarca koji je bio sa njom. Trevor je sve teze disao. Muskarac joj je pomogao da sedne, a onda je i on brzo usao u automobil. Trevor je krenuo za njima, bio je previse radoznao da li ce muska prilika prenociti kod nje.
- Hajde Andrea, nasloni se na mene. - rekao je Ivan, kada je otvorio vrata i posegnuo za Andreom.
- Ivane, mogu sama... - mrmljala je Andrea pospano, ali kada ju je pustio, pala bi, da je on nije uhvatio i podigao u narucje.
- Zagrli me oko vrata, da bih te lakse uneo.
Ucinila je to, a onda je naslonila i glavu na njegovo rame.
- Prava si ludica!
Nije mu odgovorila na to, zato sto je zaspala.
Kada su stigli ispred vrata od njenog stana, spustio ju je na noge i naslonio na sebe, da bi mogao da pronadje kljuc u njenoj torbici.
Uskoro su se nasli u njenom stanu. Ivan ju je nezno spustio na krevet... Nasmejao se kada se okrenula i zagrlila jastuk. Polako joj je skinuo sandale sa nogu i pokrio je. Onda je otisao u dnevni boravak i bacio se na garnituru. Brzo je zaspao.
Jutro je svanulo. Cuo se jak zvuk sirene i Trevor se trgnuo. Pratio ih je do zgrade i dok je sacekao da decko izadje, zaspao je. Protrljao je umorne oci i stisnuo vrat, boleo ga je zato sto je spavao u nezgodnom polozaju. Pogledao je na sat, bilo je osam sati ujutru. Uspravio se na sedistu i primetio da je automobil kojim su dosli i dalje tu. Znaci da je onaj decko ipak ostao kod Andree? Bio je besan. Izasao je iz kola i zalupio vratima. Na ulazu u zgradu se sudario sa nekim covekom.
- Zuris nekuda? Boze, Boze! - mrmljao je covek.
- Izvinjavam se! Da li znate mozda koji je broj stana od Andree? Prelepa devojka. Sa dugom crnom kosom, srednje je gradje.
- Imas srece mladicu! Njen stan je odmah pored moje zene i mene. Dolazila je kod moje zene, zato i znam na koju devojku mislite. Broj stana je 23.
Rukovali su se i Trevor se zahvalio.
Krenuo je da pokuca na vrata, ali se zaustavio. Sta radi on to? Zar nije obecao da ce se drzati dalje od nje? Prosao je prstima kroz kosu. Bila je pijana, da nije onaj mamlaz iskoristio to? Glava mu je pucala. Odlucio je da na kraju pokuca, ali niko mu nije otvarao. Pokucao je malo jace.
- Ko je to sad od rane zore? Evoo...
Cuo je muski glas sa druge strane, a onda i zvuk kljuca. Stisnuo je pesnicu.
Onaj muskarac koji je usao sa njom u zgradu je otvorio ovaj put i vrata. Na sebi je imao samo pantalone. Trevor je izgubio razum od besa. Uhvatio je mladica za ruku i izbacio ga u hodnik. Usao je u stan i zakljucao vrata za sobom. Mladic je lupao po vratima.
- Hej, sta to radis? Pozvacu policiju. U cemu je tvoj problem covece?
Zanemario je ono sto je muskarac pricao i potrazio Andreu. Usao je u sobu koja je bila sa desne strane i onda ugledao nju. Bila je u istoj onoj haljini u kojoj je i bila sinoc. Odahnuo je. Bila je u dubokom snu. Prisao je krevetu i pomazio je po kosi.
- Na pamet su mi pale razne stvari kada sam video da su kola od onog lika jos tu. Izvini, ali ne mogu da se drzim dalje od tebe dok se ne uverim da si dobro... - govorio je jedva cujno, dok joj je mazio lice - Mnogo te volim! Mnogo! Samo kada si ti dobro, onda sam i ja. Ne moramo da budemo zajedno... - prisao joj je polako i poljubio u celo. - Srescemo se valjda opet negde...
Ustao je i jos jednom bacio pogled na nju, pre nego sto je izasao iz sobe.
Onaj mladic vec uveliko nije lupao po vratima. Otvorio ih je i primetio da telefonira. Verovatno je pozvao policiju. Brzo mu je oteo telefon iz ruke.
- Nema potrebe za policijom... Ja je necu povrediti, zato sto je volim! - nabio se decku u lice - ali budem li video da si joj ti nesto uradio ili neko drugi, tesko ti se pise. - uzeo mu je ruku i stavio telefon u nju, a onda potrcao niz stepenice.
Ivan je utrcao u Andreinu sobu i krenuo da je mrda.
- Probudi se!
Andrea nije znala gde se nalazi, protrljala je oci i uplaseno pogledala Ivana.
- Sta se desava? Cemu panika?
- Neko je kucao na vratima i ja sam ih otvorio, zatim sam se brzo nasao u hodniku. Neki muskarac je usao ovde i zakljucao mi vrata ispred nosa. Ne znam sta je radio ovde, ali kada sam nazvao policiju, otvorio je vrata i rekao da te on nece povrediti zato sto te voli... Mislim da je to bio Trevor. Koji je on manijak! Sta si videla na njemu?
- Cekaj, cekaj... Rekao je da me voli?
- Da... I zasto je to sada bitno? On je zivotinja. Rekao sam ti...
Andrea vise nije slusala, zato sto je istrcala iz stana. Odmah je usla u lift.
"Bio je kod mene... Rekao je da me voli... Ima nade za nas, ima!" - bila je uzbudjena, dok je ubedjivala sebe.
Lift je stao i ona je opet istrcala, ali prekasno... Trevorov automobil vise nije bio tu.