Između ljubavi i mržnje🔚

X DEO

- Halo? - javio se Aleksandar. 

- Andrea je... Da li bi mogao da svratis do mene veceras? 

- Naravno. O cemu je rec? 

- Zelim da porazgovaramo o necemu. - rekla je nervozno. 

- Vazi. Vidimo se veceras slatkisu. Ljubim te. 

- Ljubim i ja tebe. - prekinula je vezu. 

Trevor joj je prisao otpozadi i zagrlio je, dok joj je spustao nezan poljubac na vrat. 

- Moram ti priznati da u mojoj kosulji izgledas neodoljivo. - rekao je uzbudjeno. - Zvala si ga? 

Blago se nasmesila i rotirala ka njemu. - Ako ja izgledam neodoljivo, ti onda nisi video sebe. - zakacila mu je kaziprstom nos. - Jesam, okoncacu to veceras. 

- Nisi ni svesna koliko me cinis srecnim. - bacio je pogled iza nje. - Vidim da nam spremas neki dorucak, mmm... - prisao je sporetu. - Sta je sa Rubi? 

- Zelela sam ja da nam spremim nesto ukusno. - bacila je pogled na njegova ledja, bio je samo u pantalonama. Uhvatila ju je opet ceznja.

Pogledao ju je sa sjajem u ocima. Nasmesio se zlobno. - Ja sam veoma gladan, a ti? - otkopcao je dugme na pantalonama. Posmatrala je njegovo telo i krenula ubrzano da dise. Prisao joj je, gledajuci u njene poluotvorene usne. Podigao ju je i polozio na radni deo.

-Nisi ni svesna koliko si sexy. - rekao je, gledajuci je suzenim pogledom. - I samo moja. - pribio ju je jace uz sebe. Cvrsto ga je obgrlila nogama i priblizila njegovo lice svom, zeleci da ga napokon poljubi. Izmakao se i nasmejao, stavljajuci je u iskusenje tako, to ju je jos vise uzbudilo. Sklonio joj je kosu koja joj je padala po ramenima preko grudi, ljubeci joj vrat. Zavrtelo joj se u glavi od uzitka, kada je gurnuo jezik u njena usta, zastenjala je, zarivajuci mu nokte u misicava ledja. - Ne mogu vise da cekam. Ne mogu... - mrmljao je, dok joj je nezno zadigao kosulju iznad struka. - Trevore, neko moze da udje! Ovo nije u redu!

- Pored tebe sve zaboravim, Andrea. Zelim te mnogo! - polako je usao u nju, dizuci ih oboje u neslucene visine.

***

Aleksandar je pozvonio na vrata, ocekujuci Andreu. Kada se pojavila na vratima, krenuo je da je poljubi, ali se ona izmakla. Izasla je ispred, zatvarajuci vrata za sobom. Gledao ju je zacudjeno. 

- Sta nije u redu? 

Pronalazila je prave reci, nije znala kako da mu saopsti svoju odluku. 

- Andrea? 

Prostrelila ga je pogledom. - Zelim da prekinemo veridbu.  

- Molim? - bio je van sebe. - Ako je ovo sala, zelim da smesta prestanes! 

Gledala ga je ozbiljnim pogledom. - Ozbiljna sam Aleksandre! 

Uhvatio ju je za ruku. -Je l' si svesna sta radis? Zavlacila si me! 

 - Nije tako, ja... - sad ju je jace protresao, prekidajuci je tako u izlaganju. 

- Ti, ti... Nisi svesna sta si ucinila, ovo ti nije trebalo! - gurnuo ju je, zateturala se. 

Trevor je polako izasao iz automobila, priblizivsi se njima. - Svesna je. Prestani da pretis, ne zelis da se kacis sa mnom. 

Aleksandar se okrenuo, kada mu je prisao, uperio je kaziprst u njega. - Ne! Ti nisi trebao da se kacis sa mnom, a posto si to uradio... platices! 

Trevor mu se nabio u facu. - Mislim da je vreme da odes! Ne zelim da se desi nesto sto ne bi trebalo... 

Aleksandar je ustuknuo, dizuci ruke u znak predaje. - Nece ostati na ovome! - okrenuo se ka Andrei. - Molices me da mi se vratis! -zaobisao je Trevora, uputivsi se ka sopstvenim kolima.