Između ljubavi i mržnje🔚

IX DEO

Andrea je otvorila ulazna vrata od kuce. Kada su ustali, Aleksandar i ona su ceo dan proveli zajedno. Razgledali su grad i sve zanimljivosti u njemu. S' obzirom da je spavala jedva tri sata, osecala se veoma iscrpljeno. Primetila je da je u celoj kuci bio mrak. Izgleda da niko nije bio kod kuce, cak ni Rubi. Usla je u dnevnu sobu, upalila stonu lampu i bacila se na garnituru. Upalila je televizor i ispruzila umorne noge. Ceo dan joj je u glavi bila scena sa balkona, kao i poruke koje je razmenila sa Trevorom. ''Sta mu se desava odjednom?''-pitala se. - ''Drugaciji je prema meni.'' Nije mogla sebi da objasni tu naglu promenu kod njega, a i bila je previse umorna da bi zamarala glavu tim stvarima.
***
Trevor je parkirao svoj automobil ispred kuce, kada mu je zazvonio telefon. Izasao je iz kola i prihvatio poziv.
-Dragi, hoces li da dodjes do mene ili ja do tebe? - bila je to Megan, namrstio se.
- Ne interesujes me vise Megan. Medju nama je sve gotovo! Utuvi to sebi u glavu i prestani da me zoves. - rekao je malo strozim glasom.
- Mozes li mi objasniti zasto? - upitala je jedva cujno.
- Toliko ti dugujem... Interesuje me neka druga devojka, veoma mi je bitna. Ne zelim da je izgubim. Razumes li?
- Da. U redu. - prekinula je vezu.
U sebi joj je bio zahvalan sto nije pravila scenu. Kada je usao u kuci, skinuo je sako i prevacio ga preko ruke. Zakoracio je na prvu stepenicu i slucajno primetio da u dnevnom boravku sija slabo svetlo. ''Sigurno se Andrea vratila.''-razmisljao je.
Usao je u prostoriju i pogledao u upaljen televizor, pa onda u usnulu Andreu koja je lezala na garnituri.
Kosa joj se malo razbarusila, lezala je na boku, dok je jednu nogu prebacila preko jastuka, a ruke ispod glave. Prisao joj je ocaran. -Ludica. - rekao je tiho i spustio sako pored.
- Malecka... -drmnuo ju je blago. - Neudobno ti je tu... Predji u sobu.
-Mmm... - promrljala je. - Umorna sam. -opet je tonula u san dok je zatvarala oci.
Seo je na pod pored garniture i pomazio je po kosi. Divio se njenoj lepoti. Nije mogao da skine pogled sa njenog usnulog lica, dok je i on pored nje tonuo u san.

Probudila su ga ulazna vrata od kuce, koja su se zatvorila. Trgnuo se i pogledao u Andreu koja je slatko spavala pored. Ubrzo je ustao i primetio Rubi, klimnuo joj je glavom u znak pozdrava. - Probudi je da predje gore, tu joj je neudobno. - rekla mu je Rubi i otisla u svoju sobu.
Pogledao je u sat koji se nalazio na zidu dnevnog boravka. -Vec je prosla ponoc. - rekao je tiho za sebe, dok je prolazio prstima kroz kosu. Okrenuo se ka Andrei. Bilo mu je zao da je budi, pa joj je tihim koracima prisao i podigao je u narucje. Naslonila je glavu na njegovo rame i jednom rukom ga zagrlila oko vrata. Zazmurio je. Njen parfem mu se uvukao u nozdrve i obuzeo ga je prijatan osecaj dok ju je drzao. Jos vise ju je stisnuo uz sebe i uputio se ka njenoj sobi na spratu.

Spustio ju je polako na krevet i isto tako pokrio. Uvukao je ruke u dzepove i samo je posmatrao. Primetio je da joj je pramen kose pao na lice, pa se priblizio da ga skloni. Taj gest ju je probudio, trgnula se i posmatrala ga nekoliko sekundi. -S-Sta ti radis ovde?
-Shh... -stavio je prst na usta. -Spavaj. - i opet je pomazio po kosi, nakon cega se okrenuo da ode.
Stisnuo je kvaku na vratima ali se tu zaustavio. Okrenuo se jos jednom ka njoj, dok mu je na pamet padala jedna ideja. Nasmejao se sam sebi. -Za sve u zivotu postoji prvi put. -promrljao je, dok je skidao kravatu i otkopcavao dugmice na kosulji. Prisao je njenom krevetu i spustio se pored nje. Bila mu je okrenuta ledjima, posmatrao ju je i napokon prisao i zagrlio je. Njena kosa je bila blizu njegovog nosa i mirisala je neodoljivo. Uzdahnuo je od uzitka i zatvorio oci. Zaspali su tako... Ona u njegovom zagrljaju, a on zadovoljan sto je napokon blizu nje.

***

Aleksandar je uzurbanim koracima usao u visoku gradjevinu, koja je odisala luksuzom sa svih strana. Zaustavio se ispred vrata na kojima se nalazio broj 13. Pokucao je. Vrata su se otvorila i on je brzo uleteo u stan.

- Zasto si me zvala? Sta je to toliko hitno? - upitao je odmah Aleksandar.

- Polako. Sedi prvo, smesti se.