Između ljubavi i mržnje🔚

XII DEO

Svanulo je. Bilo je 5 sati ujutru kada se Andrea probudila, osecajuci da je boli vrat. Zapazila je da su ona i Angela zaspale Davidu na ramenima. Svi su bili veoma umorni i iscrpljeni, ali nijedno nije htelo da se pomakne odatle. I dalje nije bilo nikakvih novosti u vezi Trevora... Znala je samo da su doktori bili cesto uz njega i da su pratili njegovu sitaciju iz sata u sat. I dalje je bio u komi. Ustala je i cimnula Angelu da se probudi, a potom i Davida. Brzo se trgnuo, pitajuci se sta se desava. Nasmesila se zbog toga. Cesto su se svadjali, ali David i Trevor su se mnogo voleli. 

- Zaspali smo od umora. Mislim da je najbolje da odemo svi da  pojedemo nesto na brzinu, verujem da ce uskoro biti nekih novosti. 

David je slegnuo ramenima. - Sto se mene tice, mogli smo... 

- Sto se mene tice, mozete vas dvoje da idete prvo. Ja cu ostati ovde ako bude nekih novosti. Za svaki slucaj? - dodala je Angela.  

- Ne dolazi u obzir Angela, svi smo iscrpljeni i gladni. Podji sa nama da obavimo to na brzinu, ne verujem da cemo znati nesto pre 7 sati. - David je bio zabrinut. 

- U redu ljubavi. - slozila se da bi David prestao da brine. 

* Sedeli su u restoranu bezivotni. Narucili su svi po soljicu kafe, a potom i dorucak.

- Ko li je to uradio? - pitao se David. - Ko ga je pokupio kolima? Nesto mi tu opasno smrdi. 

Angela se slozila, spustajuci soljicu kafe na tacnu. - Iskreno? I meni isto. Nije moguce da je bio toliko neoprezan. 

Pogledao je u Angelu, a ubrzo i u Andreu. - Slusajte... Receno mi je da je njegov automobil bio parkiran na parkingu odmah do zlatare, znaci ne sa druge strane ulice. Isto tako mi je zlatar potvdio da je par minuta pre nego sto su ga udarili, bio unutra u zlatari i kupio vec nesto. 

Andrea se ubacila. - Meni je rekao da ide nesto da obavi do grada i da se brzo vraca, da se nece nigde zadrzavati.   

- Zar to nije malo cudno? - pitao se David. - Ako je vec kupio to nesto, znaci nije imao potrebu da se zadrzava vise tu i trebalo je da sedne u kola i dodje kuci. 

- Ne mora da znaci Davide... - rekla je Angela. - Mozda se necega odjednom setio sto se nalazilo na drugoj strani... Mozda je hteo da kupi neku stvar, ipak tamo ima dosta butika. 

Andrea se slozila sa Angelom. - U pravu je Davide. Neka budala je izasla brzo iz krivine i pokupila ga. Rekao si nam da je bilo upaljeno crveno svetlo za pesake. Znaci to je njegova greska, nazalost... 

David se naslonio na naslon stolice. - Ne znam.. Meni se tu neke stvari ne poklapaju, mozda gresim, ali me kopka ceo slucaj. 

Zavladala je tisina, a onda ju je David prekinuo. - Hajde da pojedemo ovo sto su nam doneli, pa da idemo da vidimo da li ima neka novost. 

***

Sedeli su u hodniku, kada im je prisao doktor. David je odmah skocio na noge, a Andrea je krenula da se trese, strahujuci sta ce im doktor saopstiti. 

- Gospodin Trevor je van zivotne opasnosti. 

Kada je Andrea cula to, skocila je na Davida uzbudjeno. - Znala sam, znala sam da ce uspeti... 

David je krenuo da place od srece. - Hvala ti Boze! Mnogo ti hvala! 

- Imam jos par informacija za vas.- ubacio se doktor. - Znam da ste zadovoljni zato sto je van zivotne opasnosti, ali to je jedina lepa vest. 

David se uozbiljio. - Na sta ciljate doktore? 

- Zao mi je, ali ovako jak udarac ne moze da ne ostavi posledice. Trevor ima posttraumatsku amneziju. 

Andrea se uspanicila. - Amneziju? Pojasnite nam malo. 

- Ona je najcesce prouzrokovana povredama glave, nakon nekog pada ili udarca. Njeno trajanje zavisi od jacine povrede i na osnovu trajanja se moze predvideti vremenski rok za oporavak. Ovakva trauma podrazumeva da zrtva zaboravi lica sebi bliskih ljudi, dogadjaje i tako dalje. U ovom slucaju povreda je veoma velika i on se nece secati nicega. Cak ni svog imena. 

Andrea se srucila na stolicu, zabijajuci lice u sake. Angela je bila uz nju. David je bio frapiran, ali je bio srecan sto je njegov brat ziv. 

- To je ozbiljna stvar doktore. - prokomentarisao je. - Koliko ce to trajati? 

- To je ono sto me najvise plasi. - odgovorio je doktor. - Povreda je zaista ozbiljna i bojim se da su male sanse da ce ikada uspeti da se seti svog zivota pre nesrece. Mozete da pokusate, ja cu vam dati savete i instrukcije sta da uradite, ali sanse su zaista veoma male. Zao mi je. 

David je udario blago doktora po ramenu. - Najbitnije da je on ziv. Hvala vam puno. Kada mozemo da ga vidimo? 

- Moze jedno od vas sada da podje sa mnom. On je i dalje u komi i bice sigurno jos par dana. 

Angela je zagrlila Andreu, obracajuci se Davidu. - Idi ti, ja cu ostati ovde sa Andreom. 

Klimnuo je glavom potvrdno i krenuo za doktorom.